Za početak da objasnimo pojam honoraraca. Tražili smo objašnjenje od advokata Tanje Marković, a kako nam je rekla honorarci su oni koji rade na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, ugovorima o delu, ugovorima o dopunskom radu. Nazivamo ih honorarcima, jer za svoj rad ne dobijaju platu, već naknadu.
– Rad van radnog odnosa odlikuje nesigurnost i neizvesnost. Zapravo oni i nisu zaposleni, niti ih zakon tretira kao zaposlene, a samim tim i ne ostvaruju prava koja ostvaruju zaposleni. Zaposlenima se smatraju samo oni koji rade po ugovorima o radu. Tržište rada u Srbiji je ograničeno, a i ono malo radnih mesta za srećnike koji dođu do posla ne pruža mnogo sigurnosti. Poslodavci nude uglavnom gore navedene ugovore, po osnovu kojih radnici ne ostvaruju prava iz radnog odnosa – platu, bolovanja, godišnje odmore, pravo na sindikalno organizovanje, topli obrok itd. – kaže advokat.
Osnov ovoga je loša ekonomska situacija u zemlji i previsoki porezi i doprinosi koji ne stimulišu poslodavce da zapošljavaju ljude na ugovore o radu i stavljaju sebi „omču oko vrata“.
– Kada govorimo o zaštiti materinstva opet dolazimo do distinkcije katogerije zaposlenih majki i „ostalih“ majki. Majke na ugovorima o radu uživaju zaštitu, počevši od toga da ne mogu da rade teške poslove pa do toga da ne mogu dobiti otkaz dok su trudne i na porodiljskom odsustvu, dok ostale majke koje nemaju ugovor o radu nemaju nikakva prava – objašnjava Markovićeva.
Ukoliko ste hororarac i potreban vam je savet stručnjaka, pišite nam u komentarima vaša pitanja, a advokat Tanja Marković će lično da vam odgovori!
Kako navodi, racio koji stoji iza konstrukcije ovih ugovora je da se neko unajmljuje da bi obavio određeni posao, dovršio ga i pozdravio se sa onim ko mu je dao taj posao, bilo da je to izrada nekog predmeta ili intelektualnog dela po ugovoru o delu ili branje voća po ugovoru u privremenim i povremenim poslovima. I zaista, u samoj konstrukciji nema ničega lošeg, ono što je loše je što poslodavci zloupotrebljavaju ove forme ugovora i zaključuju ih tamo gde im nije mesto.
U ovom momentu oni koji rade na ovaj način nemaju previše opcija. Eventualno, ono što bi mogli da urade je da podnesu tužbu sudu za utvrđenje radnog odnosa, u kom bi se sudskom postupku dokazivalo da rade istu vrstu poslova kao i zaposleni po ugovoru o radu kod tog poslodavca.
– Ako bi uspeli u ovom sporu poslodavac kod koga su radili po ugovorima van radnog odnosa bi ih morao primiti u radni odnos po odluci suda i isplatiti im naknade štete za razliku u zaradi koju bi primali da su od starta bili u radnom odnosu, kao i sve ostale naknade i troškove koji bi im pripadali da su bili u radnom odnosu, a ne na radu po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i delu. Trenutno u praksi sudova nema mnogo ovakvih tužbi – navodi advokat.
Pročitaj još:
Mislite da vas DISKRIMINIŠU na poslu? Proverite da li ste imali ovakav slučaj, pa trk kod advokata
Nije svaka naredba od šefa zlostavljanje na poslu! Upoznajte se sa terminom “MOBING”
Efikasnije i jeftinije rešavanje sporova: Proučite medijaciju, možda vam bude od pomoći!
Uspešno ste se prijavili
