Nedavna istraživanja pokazuju da virus Covid-19 može da preživi na različitim površinama, uključujući odeću, tokom dugih perioda, u rasponu od jednog sata do 24 sata. To je dovelo do velike zbrke kada je u pitanju pranje odeće.
– Praktikovanje dobre higijene i pranje odeće nakon svake upotrebe od presudnog je značaja za zaustavljanje prenošenja virusa sa odeće na ljude. Prema našem istraživanjima za razliku od čvrstih površina koje mogu da se obrišu, odeća ima mnogo slojeva vlakana i samim tim samo čišćenje „površine“ sigurno nije dovoljno. Odeća mora da bude u procesu dubinskog čišćenja kao što je mokro pranje deterdžentom ili postupak hemijskog čišćenja – savetuju stručnjaci za higijenu.
Dakle, ukoliko ste nosili odeću u prostorijama gde ima mnogo ljudi, kao i svu onu garderobu koju ste nosili napolju, pravilno bi bilo da je odmah operete kada dođete kući. Isto važi i za odeću koja je možda došla u dodir sa tvrdim površinama, gde je dokazano da virus duže preživljava.
Foto: Envato
Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) savetuju „korišćenje što toplije vode“, dok stručnjaci u Velikoj Britaniji predlaže između 40 i 60 stepeni Celzijusa – zajedno sa deterdžentom dobrog kvaliteta. Iako neki izvori sugerišu da je izbeljivač bolji za tvrde površine, on može da ošteti odeću. Međutim, preporučuje se njegova upotreba ako želite da dezinfikujete određeni odevni predmet.
U slučajevima kada stvari ne možete odmah da operete, čuvajte ih u čistoj kesi ili vrećici dok ne dođe njihov red za pranje. Obavezno očistite i dezinfikujte korpu za prljav veš nakon što je ispraznite. Takođe se savetuje da prljav veš ne tresete jer će to umanjiti mogućnost širenja virusa kroz vazduh.
Kao i kod većine stvari, logika i zdrav razum su važni. Na primer, nema potrebe da perete kompletnu odeću, jer nije sva bila izložena opasnosti dok ste boravili van kuće. Nakon dodira sa prljavom, odnosno eventualno kontaminiramom odećom, obavezno operite ruke.
Čak i ako niste u mogućnosti da je operete, nemojte da paničite.
– Dosadašnji dokazi govore da je teže doći u kontakt sa virusom na mekoj površini (poput tkanine), nego sa onim na često dodirivanim tvrdim površinama kao što su dugmići u liftovima ili kvake na vratima – rekla je Lisa Maragakis, direktorka za prevenciju infekcije u bolnici „Džon Hopkins“.
Pročitaj još:
Da li koronavirus može da utiče na plodnost u narednom periodu?
Pitali smo imunologa da li deca treba da nose zaštitne maske, dobro zapamtite njegov odgovor!
Uspešno ste se prijavili
