» » Posle 17 godina: Priča o tome kako je Silvija dobila dete u 42.godini

Posle 17 godina: Priča o tome kako je Silvija dobila dete u 42.godini

Silvija je žena koja se u 42. godini ostvarila u ulozi majke. Dete je dobila vantelesnom oplodnjom, a ovo je njena priča.

Ona je u skladnom braku više od 20 godina, a gotovo 17 godina je muku mučila da dobije dete.

– Išla sam na razna ispitivanja i lečenja u Srbiji. Raznorazne dijagnoze su nam postavljane, a onda detaljnija i ne tako jednostavna ispitivanja te iste dijagnoze negirale. Prvi pokušaj vatelesne oplodnje imali smo u Beogradu 2006. godine u klinici koja je tada važila za najuspešniju kod nas, a potom od zamrznutih embriona 2007. godine, naravno bez uspeha – priseća se Silvija početka.

Ceo postupak je prošla teško, psihički ali isto tako i fizički.

– Ulazak u postupak i hormonsku terapiju bez prethodnih analiza, te lečenje u hodu Hlamidije koju smo tada imali, krvarenje i bol koje nije prestajalo posle aspiracije, te embriotransfer sa još uvek prisutnim krvarenjem u manjoj meri, za mene je bilo izuzetno teško na svim poljima. Pri tome sam se osećala kao na pokretnoj traci i susrela žene koje su tu dolazile već pet i više puta – priča Silvija.

Trudnoća

Foto: Profimedia

Kada je došlo do krvarenja bila je nedelja i u toj klinici gde je počela proces se javljala samo dežurna sestra koja nije mogla da pozove niti jednog doktora.

– Ostala sam na kontrolu gde je sa mnom pričala samo glavna sestra koja mi je saopštila da ne znaju razlog neuspeha.Tada sam shvatila da je ceo taj postupak bio isključivo komercijalne prirode i odlucila da u Srbiji isti svakako neću ponavljati. Sa današnjeg stanovista znam da je taj postupak od starta bio osuđen na propast i da sam donela ispravnu odluku. Krenula sam u privatni biznis i posvetila se tome -objašnjava ona.

Ipak, pre tri godine je dobila želju da pokuša ponovo. Istraživala je opcije na internetu, ali i uživo u kontaktu sa drugim ženama.
– Tada sam se razmišljala između klinike u Pragu kod dr Lazarovske i klinike Embryolab u Solunu. U tom momentu o Embryolabu sam imala podatke samo sa interneta, a o uspehu u Pragu sam bila i živi svedok. Zbog toga smo se odlučili za Prag. Kontaktirali smo ih i krenuli sa pripremom, tj. sa analizama. Međutim, zbunili su me jer su mi listu stimulacije poslali na osnovu mojih rezultata iz prethodne vantelesne oplodnje koji su ipak u tom trenutku stari 7 godina. Laik sam, ali ipak znam da moji hormoni ne mogu biti isti nakon 7 godina -opisuje Silvija novi pokušaj.
Trudnoća

Foto: Profimedia

Iako nesigurna u ceo postupak, radila je analize i dalje. A onda, kao i uvek u životu, umešala se – sudbina!
– Pripremala sam poslednje korake i trebalo je da radimo vantelesnu u oktobru, a meni su početkom septembra konstatovali da moram da radim hitnu operaciju krajnika…i tako nismo otišli u Prag – bio je to kraj još jednog pokušaja.
Trudnoća

Foto: Profimedia

Nekoliko meseci kasnije počela je da radi na novom poslu, ne znajući šta joj se sprema. Saradnja sa nadređenima je bila odlična, a Silvija zadovoljna. Ipak, nije ni slutila šta će joj novi posao doneti. Kada je direktor firme odlučio da napusti Srbiju i tako prekinu saradnju, najljubaznije su se pozdravili i zahvalili na ukazanom poverenju. Supruga direktora, sa kojoj je Silvija bila povremeno u kontaktu, bila je ključ do njenog širokog osmeha i ispunjenja najveće želje – da postane majka.

 – Njegova supruga se zove Nataša i ona radi u Embryolab klinici, ali se mi nikad nismo doticale teme vantelesne oplodnje. Ona mi je poslala mejl u kome se zahvalila na svemu, rekla gde radi i ako bilo kome od mojih prijatelja zatreba da je slobodno kontaktiram. Ovoga se seććam kao da je juče bilo. Mejl je došao u petak 6. marta 2015. godine uveče, a ja sam još bila u kancelariji. Odmah sam pozvala supruga i javila vesti. I on je kao i ja bio zbunjen. Još veću zbunjenost sam doživela kada sam sledeće jutro dobila menstruaciju iako joj nije bilo vreme baš tad. Pozvala sam Natasu i rekla : „Ne mogu da verujem, pa ja sam kandidat za tebe“. Odmah me pitala kada očekujem menstruaciju, na šta sam odgovorila da sam upravo dobila. Iza toga mi je rekla da u ponedeljak ujutro izvadim krv i naravno sve detalje pošaljem mejlom. Poslušala sam – tako je počeo Silvijin trenutak radosti.
Nataša i zaposleni u Embryolabu, klinici u Solunu, vodili su računa da ne preskoči nešto od zadatog, pa je čak i sa vremena na vreme podsećali. Na samu vantelesnu otišli su u junu 2015. godine. Analize su odradili u Srbiji, a Nataša im je našla smeštaj i dočekala ih u klinici.
– Svi su bili krajnje ljubazni i predusretljivi i bez obzira što je bilo još pacijenata u čekaonici, potrudili su se da se osećamo kao da smo jedini. Odgovorili su na sve i jedno postavljeno pitanje, objasnili mogućnosti i dali savete. U svemu je, zavisno od etape postupka, pored Nataše kao koordinatora bio prisutan odgovarajući lekar (ginekolog, embriolog, anesteziolog), a ne kao u Srbiji glavna sestra, a od lekara nigde traga kad treba nešto da se objasni. Nakon aspiracije insistirala sam da mi daju nešto za bolove poučena mojim prvim i jedinim iskustvom. Oni su mi objašnjavali da nema potrebe, ali pošto su videli da me hvata panika, ipak su mi dali čepić za bolove uz objašnjenje da ga stavim samo ako me boli što se sigurno neće desiti. I kao za sve ostalo i za to su bili u pravu. Sledeći dan sam prepešačila (sa kraćim pauzama) oko 17 km istražujući Solun. Mislim da to dovoljno govori da nije bilo nikakvih bolova, a krvarenje i da ne spominjem-gotovo ništa i to samo poneka kap na dan aspiracije.  Tri dana kasnije Nataša nas je pozvala na embriotransfer i osam meseci kasnije rodila se Lana – priča Silvija sa širokim osmehom na licu.
A finansije?
„Naše ljude pre svega muči cena samog postupka, te moram napomenuti da je nas kompletan postupak (analize, priprema, lekovi, smeštaj, prevoz, klinika i već šta sve ide, a sve smo odradili po preporuci i privatno da bi se osećali sigurnije i bili brži) koštao čak manje nego isti u gradu u kome živimo (nema smeštaja, prevoza i sl) pre 9 godina.“
Kako danas navodi, s obzirom da je Lana poranila malo, verovatno joj se žurilo da se rodi baš na dan zaljubljenih 14. februara 2016. godine. Njihov prvi pokušaj u ovoj klinici je prošao uspešno i Silvija je u 42. godini postala mama.
Morate da imate na umu da je veštačka oplodnja mnogo više od medicinske stručnosti, to je bezuslovna briga i odanost. Jedna od najboljih klinika za VTO jeste Embryolab koja se nalazi u Solunu. Tim je posvećen svakom pojedincu čineći njegov problem svojim, praveći individualne programe terapije i nudeći pristupačne cene.

Uspešno ste se prijavili

Skorašnji članci, Trudnoća, Zdrava
, , , ,
Spektakularno britansko venčanje: Udala se Pipa Midlton
Obeležila pedeset godina karijere: Neda Ukraden pevala pred punim Sava Centrom