Dugo se nije znalo da li će uopšte biti održan ili otkazan kao i onaj u Kanu. Ali Filmski festival u Veneciji ostao je pri svojim primarnim planovima uprkos pandemiji – biće održan od 2. do 12. septembra 2020, piše Deutsche Welle.
Brojni drugi festivali proteklih meseci su otkazani ili su svoje filmove prikazivali samo onlajn. Festival u Veneciji je prvi veliki festival koji se održava uprkos pandemiji korone. Biće, istina, manje američkih zvezda, ali glamur neće nedostajati.
Festival će otvoriti italijanska porodična drama Lacci s Albom Rorvaher. Nakon višemesečne neizvesnosti, zatvorenih bioskopa i otkazanih snimanja, sad se javlja nada da se stvari polako vraćaju u normalu.
Ipak, mere bezbednosti zbog pandemije igraće važnu ulogu i u Veneciji. Direktor Festivala Alberto Barbera najavio je brojna pravila: manje filmova, više bioskopa, jedan i na otvorenom. Osim toga, na ulazu će posetiocima biti merena temperatura, obavezno je nošenje maske (i tokom prikazivanja filma) i držanje rastojanja. A kako će se održavati konferencije za novinare? Kako će stvari izgledati s crvenim tepihom prilikom dolaska zvezda? To će se videti idućih dana.
Ove godine u zvaničnom programu ima manje američkih filmova. Možda su veliki filmski studiji bili nesigurni zbog pandemije? Možda su bili u nedoumici da li objaviti film sada ili možda pričekati 2021. godinu? Ali, holivudskih zvezda će biti.
Dobitnica Oskara Kejt Blanšet predsedava međunarodnim žirijem u kojem je i američki glumac Met Dilon. On je upao umesto prvobitno najavljivanog rumunskog reditelja Kristija Puijua. Ta promena nije zvanično obrazložena. Moguće je da je Puiju otpao zbog videa u kojem se protivio nošenju maske, a koji se pre nekoliko nedelja proširio po društvenim mrežama.
Za Zlatnog lava takmiče se, između ostalih, Nomadland američke rediteljke kineskog porekla Kloet Žao, u kojem glavnu ulogu igra Fransis Mekdormand. Tu je i film The World to Come, američke rediteljke švedskog porekla Mon Fastvold, u kojem glume Kejsi Aflek, Vanesa Kirbi i Kristofer Abot. Od poznatih rediteljskih imena tu su još Francuskinja Nikol Garsija (Amants), Mađar Kornel Mundruco (Pieces of a Woman), Izraelac Amos Gitai (Laila in Haifa), Iranac Mahid Mahidi (Sun Children) i bosansko-hercegovačka rediteljka Jasmila Žbanić (Quo vadis, Aida?).
Zanimljivo je da su od 18 filmova koji se takmiče za Zlatnog lava gotovo polovinu napravile žene. Jedna od njih je i Nemica Julija fon Hajnc, koja u filmu Und morgen die ganze Welt priča o jednoj levičarskoj grupi koja, nakon političkog skretanja zemlje udesno, želi da se bori protiv neonacista.
Još neki filmovi se bave vrlo aktuelnim temama. U jednom dokumentarnom u centru pažnje je aktiviskinja za zaštitu klime Greta Tunberg, dok Italijan Luka Gvadanjino u kratkom filmu Fiori, Fiori, Fiori!, prati kako njegovi prijatelji na Siciliji izlaze na kraj s pandemijom.
Uspešno ste se prijavili
