Astma je respiratorno stanje koje pogađa veliki broj dece i starijih, ali to ne znači da će astmatičari nužno oboleti od korona virusa. Na sva pitanja vezana za astmu i aktuelni koronavirus odgovore smo potražili u razgovoru sa doc. dr Vadimirom Žugićem, pulmologom iz KCS.
On je bio jedan od učesnika na web konferenciji pod nazivom „Tu smo“, gde je objasnio da li su astmatičari u većem riziku od koronavirusa i da li bi trebalo da izbegavaju redovnu terapiju u vreme epidemije.
– Mnogi smatraju da inhalacijski kortikosteroidi smanjuju imunitet, što nikako nije istina. Zato svaki astmatičar mora da nastavi sa redovnom terapijom. Tako će rizik od pogoršanja upale biti manji, a samim tim ako dobiju nekom nesrećom ovaj virus imaće blažu kliničku sliku – savetuje dr Žugić.
On naglašava da većina astmatičara koji uzimaju redovno lekove, su u istom riziku od koronavirusa kao i zdravi ljudi. Teža forma astme može da dobije i teži oblik koronavirusa, ali na sreću takvih ljudi je jako malo u Srbiji.
Foto: Envato
Takođe, ukoliko odbijete da uzimate terapiju, možete da izazovete veće astmatičarske napade.
– Savet za sve astmatičare jeste da se pridržavaju redovne terapije i da poštuju sve mere koje prepisuje struka. Kao i za sve ostale i oni bi trebalo da ostanu kod kuće, a ukoliko moraju da izađu onda obavezno da koriste zaštitne maske i rukavice. Ključna stvar kod njih je da ne odbijaju terapiju. Ukoliko se budu pridržavali ovih saveta, šanse da dobiju koronavirus su im jednake kao i kod ostalog zdravog stanovništa – objašnjava dr Žugić.
ŠTA OVAJ VIRUS RADI PLUĆIMA?
– Virus pravi akutno oštećene površinskog sloja disajnih puteva. To dovodi do brze upale. Ta upala zahvata površinu aveola vazdušnih kesa, upaljen je istovremeno i epitel malih krvnih sudova i pošto su te ćelije oštećenje one se radvajaju i dolazi do curenja tečnosti iz krvnih sudova u naše disajne puteve. To ometa disanje i razmenu gasova. Kod najvećeg broja pacijenata takvo oštećenje je minimalno. Kod određenog broja pacijenata, najčešće zbog oslabljenog imuniteta zbog hronične bolesti ta upala je ozbiljna. Kod njih može doći do upale pluća i do izraženih poremećaja sa disanjem zbog kojeg moramo da lečimo pacijente primenom kiseonika ili najtežim slučajevima pomoću mehaničke ventilacije – kaže pulmolog.
Stanje imuniteta je suštinski ono što razlikuje ljude sa blagom i težom formom ovog virusa. Ne postoji posebna mutacija virusa koji pravi teške forme. Ljudi sa slabijim imunitetom će imati ozbiljniju infekciju i izraženiju upalu.
– Važno je napomenuti i to da put ka respiratoru nije u jednom smeru, uspevamo da izlečimo ljude. Ali to mnogo zavisi od poznatih i nepoznatih faktora. Poznati su oni da li su imali teške hronične bolesti. Sa druge strane mi znamo da postoje ljudi sa diskretnim poremećajem imuniteta koji nikada ne daju u regularnim situacijama kliničku sliku. To je nemoguće otkriti rutinskim testiranjem – objašnjava dr Žugić.
Ljudi koji se žale na kratak dah ili im se ubrzava dah takođe imaju problem. Za njih se prvo primenjuje kiseonička terapija. Ukoliko ta terapija ne da odgovor, onda se prelazi na respirator. To je jedini način da se organizmu obezbedi dovoljno kiseonika za funkcionisanje.
Pročitaj još:
VAŽNO JE ZNATI Da li je karantin idealno vreme da promenimo neke životne navike?
Pitali ste stručnjaka: Da li zbog korona virusa mogu da nastavim proces vantelesne oplodnje?
Uspešno ste se prijavili
