Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima.
To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija. Hipertenzija oštećuje mnoge organe, najčešće krvne sudove, zbog čega dolazi do oštećenja srčanog mišića.
Prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije ističe da je visok krvni pritisak uzrok šloga u 70 odsto slučajeva, a gotovo u 30 odsto uzrok otkazivanja bubrega.
– Ukoliko znamo da hipertenziju u Srbiji ima gotovo 50 odsto populacije možemo govoriti o pravoj epidemiji kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga su ovakvi kongresi važni kako bi se učesnici upoznali sa preporukama o dijagnostici, terapiji artrijske hipertenzije i sprečavanju nastanka komplikacija, propisanim u poslednjim smernicama Evropskog udruženja za hipertenziju iz 2018. godine – istakla je prof. dr Stojanov, na ovogodišnjem VII Kongresu o hipertenziji koji je održan u Beogradu.
prof. dr Vesna Stojanov, Foto: Dragan Mujan
Stres ima značajnu ulogu u nastanku psihijatrijskih i učestalih somatskih bolesti, a samim tim i na povećanje krvnog pritiska. Pored toga, kako ističe doktorka, preslana hrana je jedan od glavnih riziko-faktora za hipertenziju.
– Tu su i fizička neaktivnost, pušenje, gojaznost, prekomerni unos alkohola, energetskih pića… sve su to razlozi koji dovode do povišenog krvnog pritiska – naglašava prof. dr Stojanov.
Normalna vrednost krvnog pritiska za zdrave osobe je do 139 sa 89. Svaka vrednost koja prelazi ove granica smatra se alarmom za posetu lekaru!
KAKO SE PRAVILNO MERI PRITISAK?
Ukoliko i vi imate ovu dijagnozu, predstavljamo vam najpravilniji način merenja pritiska. Na ovu temu smo razgovarali sa predsednikom Evropskog Udruženja za hipertenziju Kreutzom Reinholdom sa Univerziteta u Berlinu.
– Pravilno merenje krvnog pritiska zapravo nije komplikovano, ali zahteva određenu disciplinu. Potrebno je da sednete na običnu stolicu sa naslonom (ne na fotelju, kauč ili neku nisku stolicu). Onda se naslonite i pet minuta ne radite ništa, ne gledate TV, ne razgovarate ni sa kim i ne gledate u mobilni telefon. Samo odmarate. Nakon toga izmerite pritisak. Najbolje bi bilo da imate aparat sa manžetnom koja se stavlja na nadlakticu. Nisu ni oni oko ručnog zgloba loši, ali ovaj je sigurno najtačniji – savetuje Reinhold.
Kreutz Reinhold, Foto: Dragan Mujan
On naglašava da nije potrebno da pritisak merite svaki dan, možete ali ne morate. Ipak, ukoliko ste zakazali posetu lekaru onda bi trebalo tri uzastopna dana da merite i zapisujete vaše rezultate.
– Na primer merite ponedeljak, utorak i sredu uvek u isto vreme. Pravilno je da jednom izmerite pritisak, sačekate minut-dva, pa ga ponovo izmerite. Zapišite te vrednosti sa oba merenja i tako ćete izvući srednju vrednost. Dakle, preporuka je da kod lekara odete sa rezultatima od tih šest merenja, tako će imati najpravilniju sliku vašeg stanja – zaključuje Reinhold.
Detaljne savete stručnjaka pogledajte u našem video prilogu:
Pročitaj još:
Često vam trnu šake ili stopala? Prekontrolišite se, možda imate OVU dijagnozu!
U Srbiji 710 hiljada ljudi ima dijabetes, a od danas za njih kreće posebna akcija u apotekama!
Uspešno ste se prijavili
