Postoje ti neki vetrovi koji sa sobom nose uspomene i sećanja koja naviru potpuno iznenada, ne nagoveštavajući mogućnost da nam potpuno skrenu misli, nekada toliko da se izgubimo na par sekundi ne zeleći da nas niko prekine. Mnoštvo slika koje se kao kod fotoaparata smenjuju i naša želja da dobre zauvek sačuvamo, a one loše pritiskom na jedno dugme izbrišemo. Da bar postoji to jedno dugme, taj minimalni napor koji bi nam pomogao da sve bude bolje, ili bar veći deo.
Avanture koje doživljavamo za vreme svog života po meni bi se mogle podeliti na samo dve vrste. One koje doživljavamo svakog dana i one koje zahtevaju odlazak na neko drugo mesto, daleko od našeg gde je svaki list drugačiji, a Sunce po pravilu lepše sija. Nije to zaista tako, ali osećaj da nešto vidite prvi put ili doživite daje vam opravdanje da legitimno želite odlazak na novo. Ako postoji dobar način da potrošim novac i da mi ni u jednom momentu ne bude krivo onda je to put u drugu državu bilo da je posao u pitanju ili odmor. Pre par godina letovao sam u Tunisu u gradu Sus, smestivši se u hotel koji je bio na par kilometara od aerodroma i na par koraka od mora. A pored mog hotela drugi, možda bih ga mogao nazvati palatom ili nekim hramom namenjenim za mitska božanstva o kojima smo slušali i čitali dosta. U početku sam mislio da je neka fatamorgana očekivajući da će svakoga časa nestati i ostaviti uzdahe. Ipak kada je pala noć i kada su gomila svetala u bojama koje nisam ni znao da postoje zasijala, shvatio sam da je to nesto najlepše što sam do tada video. Poput nekog deteta kada mu mama kupi omiljenu igračku, gledao sam širom raširenih zenica, razmišljajući samo o jednoj stvari, jedan dan u tom hotelu. Moja lepša polovina naravno nije imala ništa protiv i stigavši na recepciju u sebi sam izrecitovao sve moguće molitve koje sam znao da ima slobodna soba sa pogledom na more. Očito sam imao dara za recitovanje i nakon uobičajene procedure stigli smo do sobe koju nisam ni zapazio previše jureći ka terasi i želeći da vidim to zbog čega sam i došao. A tamo negde na horizontu nijanse plave, mora i neba koje nisam želeo da poredim, niti da izaberem onu koja mi se više sviđa. Kada je oduševljenje malo otišlo na pauzu i mi dobili malo bronzane boje došao je red na večeru.
Sam miris mesa i raznih začina govorio nam je da smo jako blizu same prostorije. Iznenada ono oduševljenje koje je otišlo na pauzu moralo je vrlo brzo da prekine istu jer raznovrsnost jela i sam izgled švedskog stola bi se mogao jedino opisati kao nestvarnim. Imao sam veliki problem, odakle početi i šta uzeti. Posle recimo pola sata razgledanja izabrao sam za predjelo neke lepo dekorisane tikvice napunjene pavlakom i raznim začinima. Nisam želeo previše da eksperimentišem jer prostora u stomaku imao sam samo za proverene, a dobre stvari. Za glavno jelo smo uzeli jagnjeći kotlet čist bez ikakvog sosa sa raznim povrćem i nekom salatom koja je najsličnija Grčkoj. Dezert je bio rezervisan za sufle i po neku voćku. Ne moram da naglašavam da je sve bilo savršenog ukusa. Siti ali sa žalom što jos dosta toga nismo mogli da probamo, otišli smo do terase ne želeći ni oka da sklopimo.Tada sam želeo da imam čarobni štapic i da zaustavim vreme na jedno par godina, možda i decenija. Prvi jutarnji zraci i sva ta toplina na koži imali su svoju svrhu. Davali su trenutku još jači značaj, još više slika za koje nam nije bilo potrebno nikakvo dugme…
Jagnjeći kotlet sa povrćem
Potrebne namirnice za dve osobe:
Jagnjeći kotlet 6 komada
Šargarepa 200 grama
Brokoli 200 grama
Puter 50 grama
So,biber,ulje
Za sos:
Origano 5 grama
Kumin 5 grama
Jedan čen seckanog belog luka
Soja sos 20 mililitara
Maslinovo ulje 10 mililitara
Konjak 10 mililitara
Način pripreme:
Jagnjece kotlete posoliti i ispržiti u tiganju. Povrće skuvati, ali ne do samog kraja. Ocediti od viška vode i isprati u hladnoj vodi. U drugom tiganju staviti puter i prodinstati povrće, začiniti.
Za sos:
Sve gore navedene sastojke sjediniti i staviti, dodati kotlete i ostaviti malo da se krčkaju. Izbor povrća može biti drugačiji kaoi sam sos ali kotleti nikako.
Prijatno!
Pročitaj još:
Kako sam se zaljubio u Francusku kuhinju: Brancin sa ukusnim grilovanim povrćem
Tartuf, skupocena namirnica koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim
Jedite ga, ali obazrivo! Dobre i loše strane indijskog oraha
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Igor Đermanović
