Znamo, znamo, nikom nije gore nego vama, i verujte nam shvatamo sve, ali ovde ćemo izdvojiti najveće blamove naših ispitanika, koji su bili radi da ih podele jer kako oni kažu, prošlo je puno vremena pa im je sad lakše da pričaju. Sve to s jednim ciljem, da shvatite da smo svi ljudi od krvi, mesa, puni emocija i sposobni na razne stvari, pa i na blamove. Niste jedini.
Kada pomislite da ne može gore, setite se ovih događaja i utešite se da uvek može.
– Okupilo se društvo kod mene da igramo društvene igre. Bilo nas je šestoro i dosta se jelo, pilo, smejalo. Sve u svemu idealno veče sa dobrim prijateljima, do trenutka dok se meni nije omakao jedan glasan, kratak i odsečan „gas“. Koliko god da su mi ti ljudi bliski, nisam sa većinom bila toliko dobra da mogu da puštam gasove slobodno. Zapravo trudim se da to ni pred kim ni ne radim, a i kad mi se dešavalo pred nekim da se tako omakne, to su bili roditelji ili stariji brat, što nije toliko strašno, složićete se. Malo je reći da sam htela da propadnem u zemlju. Nisam imala gde osim da se nadam samo da neće početi još i da se oseća. Svi smo se smejali do suza. Onda je jedan od drugara pokušao da ublaži sve pričama o blamovima iz svog detinjstva, ali nije bilo pomoći, sve se opet vratilo na mene i moj „incident“. Od toga je prošlo godinu i nešto dana, a oni i dan danas kada se ta društvena igra pomene gledaju u mene i umiru od smeha. Evo i sada crvenim kada se setim. Užas – iskrena je Bojana (28).
Foto: Profimedia
– Šetala sam sa drugaricom parkom, bilo je leto, ali sveža noć, pa sam imala svetle farmerke i majicu na bretele. Naravno i sandale na platforme sam obula, jer je bila svečana večera u pitanju, pre šetnje. Pričale smo nas dve, smejale se kako samo mi umemo i onda u sred toga se začulo nešto u žbunju, iskočio je pacov i protrčao po trotoaru kako bi prešao sa druge strane staze. Skočila sam od straha, a onda uvidela koliko sam smešan pokret i facu napravila i krenula sam sebi da se smejem. Drugarica se uveliko držala za stomak od smeha. Bilo je to previše za moju bešiku i popustila je. Bukvalno sam ispraznila svu tečnost iz sebe. Toliko je toga bilo da se napravila barica kod mojih sandala, a da vam ne pričam na šta su mi izgledale svetle pantalone. Trebalo je da se snimi film o prikrivanju „mokrenja“ na putu do kuće, e to je tek bila komedija. Ne daj Bože nikome da se desi tako nešto. Da li sam spomenula da je bilo još ljudi i da je šetalište bilo osvetljeno? – kaže Ana (30).
Foto: Profimedia
– Drug je pokušavao da mi provodadžiše za neku njegovu koleginicu. Rekao je meni za nju, i njoj za mene, a da ja to nisam znao. Tražio sam broj da vidim da li ima fotografiju na vajberu kako bih video kako izgleda i odlučio da li da pristanem na piće sa njima ili ne. Desilo se to da umesto da sam pogledao fotku pozvao sam devojku, a onda dok sam u panici pokušavao da prekinem uključio se „video call“ i moja prednja kamera. Iste sekunde sam prekinuo vezu ali večno će ostati taj propušten video poziv. Obrisao sam svoju fotku i ime i prezime, da ne poveže ako se ikada upoznamo i samo sam napisao greška. Odbijao sam da se upoznam sa tom osobom, ali kako ti život namesti sreli smo se na nekom rođendanu mesecima nakon tog incidenta i ona je meni prva prišla u društvu nepoznatih uz komentar: „A ti si Markov drug koji me zove da se gledamo kamerom pre nego što smo se i upoznali. Ne ide to tako dečko“. Umro sam od blama bukvalno, svi su krenuli da se smeju i šta god da sam pokušao da kažem u samoodbarnu nije vredelo – Ognjen (29).
Foto: Profimedia
– Išla sam u kupovinu i ušla u jednu ekskluzivnu prodavnicu u kojoj na ulasku dele poklončice. Svaki put druge. Toga dana sam dobila u celofanu kvadratnog oblika nešto što podseća na žele bombonu. Zahvalila sam se i odjurila na sprat da odmah kupim šta mi treba jer sam žurila, samim tim nisam ni čula šta mi je devojka na ulazu pričala. Samo ću vam reći – trebalo je. Dok sam čekala na kasi da platim, pao mi je šećer i odlučila sam da probam poklončić. Prvi zalogaj čudan ukus, već drugi shvatam šta sam uradila, ali je bilo kasno. Zaposleni sa kase su mi skrenuli pažnju: „Gospođice, to je poklon sapun, nije za jelo“. Bile su toliko ljubazne da kažu dovoljno glasno da čuju svi u redu kako se slučajno nekome još ne bi desilo. Osetila sam, ali i čula podsmehe iza sebe. Skroz sam se zacrvenela i naravno više nikad neću ući u tu prodavnicu – rekla je Jelena (31).
Foto: Profimedia
Kojeg blama se vi „rado“ sećate?
Pročitaj još:
Frazu “zajedno i u dobru i u zlu” ćete najbolje razumeti ako pogledate ovaj ljubavni par!
Evo šta ONI kažu: Da li razgolićene gradske devojke privlače muškarce više od “zakopčanih” dama?
Uspešno ste se prijavili
