Naime, žena srednjih godina je došla da zakaže ginekološki pregled jer je boli stomak, a kada ju je medicinska sestra upitala ko je njen izabrani ginekolog ona je odgovorila da ga nema, da nije na pregledu bila više od 25 godina, odnosno od kada je rodila sina.
U kasnijem razgovoru sa lekarima saznala sam da je to sasvim normalna pojava, da žene uglavnom dolaze onda kada su trudne i češto više nikad, sve dok ih neka muka ne pritera. A s druge strane, ta nebriga za zdravlje reproduktivnih organa dovodi do toga da je procenat žena u Srbiji koje obolevaju od raka grlića materice među najvišima u Evropi, a da se i po broju neželjenih trudnoća i abortusa naša zemlja takođe nalazi na na neslavnom visokom mestu.
Oduvek me je zanimalo da li su tačne priče da pojedine žene ne idu kod ginekologa zbog toga što neko može da ih okarakteriše kao „lake“, zato što je to sramota ili što će možda po gradu ili selu početi da kruži priča da nešto sa njima nije u redu čim su „otišle kod lekara koji je na raspolaganju samo onda kada žena treba da se porodi“? I da zapravo takva verovanja nisu izumrla i da i dalje postoje kod mnogo većeg broja žena nego što se misli, uverila me je doktorka Irena koje je zbog određenih edukacija u ginekologiji boravila u gotovo svim mestima u Srbiji i pri tom se naslušala raznoraznih priča o ovoj tematici.
– Mnogo vremena treba da oslobodimo žene nekih čudnih verovanja. U jednom mestu smo i sa novinarkama lokalnih medija razgovarali da nam pomognu u rušenju tabua. Ostali smo iznenađeni da i one nisu htele na ginekološki pregled, jer veruju da bi ljudi pomislili da su promiskuitetne – objasnila mi je ove stavove začuđenja doktorka.
Ovo je samo jedan primer koji potvrđuje da je, nažalost, iako živimo u 21. veku i imamo brojne mogućnosti da se bolje informišemo, nekim ženama briga o svom zdravlju na poslednjem mestu, da nisu svesne rizika i da je u nekim slučajevima mnogo bitnije šta će komšija da pomisli ukoliko je vidi na stepenicama ginekološke klinike nego da li će, možda, samo jedan pregled dovesti do toga da se neka bolest oktije u samom početku, kad je izlečenje moguće. Ona stara deviza „ma, neće baš meni da se desi“ nimalo nije pouzdana, što se pokazalo u velikom broju slučajeva. Uvek treba imati na umu da onaj ko ceni sebe ceni i svoje zdravlje. A ono – nema cenu.
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Diendi
