Kroz decenije rada bio je vizionar i posvećeni profesionalac. Kroz muziku i televiziju otkrio je i podržao brojne talente, oblikujući zvuk i duh jedne ere.
Aleksandar Saša Popović bio je srpski muzičar, harmonikaš, osnivač benda „Slatki greh“, kao i kreativni direktor „Grand produkcije“. Kroz predan rad je mnogim današnjim zvezdama pomogao da „stanu na noge“ kad im je bilo najteže, pojedina imena učinio prepoznatljivim u svetu poznatih, a gotovo da niko ne može da kaže ništa drugo osim hvalospeve pored njegovog imena. „Koliko je imao, tako je i davao i nije bio škrt niti je okretao leđa kad god je trebalo nekoga da vine u zvezde ili ga iščupa iz bede“, govorili su o njemu.
PESME KOJE JE STVORIO
Iako ga se svi dobro sećamo kao harmonikaša u „Slatkom grehu“ kao i istaknutog člana u muzičkom takmičenju Zvezda Granda, postoje i numere koje sigurno znate, ali niste znali da iza njih stoji njegov potpis.
Prva na listi nalazi se numera „Učinilo vreme svoje“, kao i hit „Proklet da je ovaj život“ koji je napisao za Zlatu Petrović.
Za kuma Jašara Ahmedovskog uradio je muziku za hit „Otkud tebe da se setim“, a za Sneki Babić pesmu „Caki Cale“.
Bekiju Bekiću komponovao je numeru „Konja vrana i sat zlatni“, a za Lepu Brenu i „Slatki greh“ napisao je najlepšu baladu „Nežna žena“, za koju je takođe radio muzku.
Malo ko zna da Saša Popović stoji kao autor muzike i za hit „Brojanica“ Ane Bekute.
Za Grand kvartet koji su činili Dušan Svilar, Milan Stanković, Milan Dinčić Dinča i Nemanja Stevanović, Saša je komponovao pesmu „Rode će se opet vratiti“.
POTEKAO IZ MUZIKALNE PORODICE KOJA GA JE „ODVUKLA“ OD FUDBALA
Rođen je 24. aprila 1954. godine u Novom Sadu, a odrastao u svešteničkoj porodici sa roditeljima, pet godina starijom sestrom, kao i bakom i dekom.
Kako je u jednom intervjuu priznao, bio je veselo i nestašno, ali poslušno dete. Voleo je fudbal, ali nije voleo da uči. Ipak, bio je odličan đak, a nakon niže Muzičke škole i Matematičke gimnazije, upisao je Pravno-ekonomski fakultet u Novom Sadu koji nikad nije završio.
Najveća strast, pored fudbala mu je bila muzika. Cela njegova porodica bila je muzikalna. Njegov otac, koji je svirao gitaru, klavir i violinu i pevao na Radio Vojvodini, imao je želju da Saša svira harmoniku, te je prvi instrument dobio sa deset godina.
Sa 16 je s drugarima osnovao prvi orkestar, ali je muzikom počeo da se bavi 1976. godine kada je osnovao „Lira šou“. Otac mu je pomogao da kupi prve instrumente za orkestar, a kada je trebalo da bira između pofesionalnog ugovora s Fudbalskim klubom Vojvodina i muzike izabrao ovo drugo.
Četiri godine kasnije, 1980. se njegovom orkestru pridružila Fahreta Jahić, poznatija kao Lepa Brena, a zahvajujući Milutinu Popoviću Zaharu i pesmi „Čačak, Čačak“ privukli su veliku pažnju publike. Sa tom numerom snimili su emisiju „Hit parada“, ali njihov snimak nikad nije emitovan na RTS-u.
Prelomni trenutak desio se kada je Milovan Ilić Minimaks u svojoj emisiji, iz zabave puštao snimak njihovog nastupa svojim gostima. Tada je Brena dobila nadimak „Lepa“, a Lira šou je i zvanično postao Slatki greh.
Nakon toga je krenuo njihov vrtoglavi uspeh, a sa bendom imao je i po dva koncerta na dan. U Beograd se iz Novog Sada doselio 1996. godine, a ubrzo se i oženio pevačicom Suzanom Jovanović sa kojom ima ćerku Aleksandru 1999. godine.
Uspešno ste se prijavili
Izvor:grand
