Izreka kaže da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, dok druga polovina ide na slavu, a ovo nije bez razloga. Sveti Nikola je slava s najdužom tradicijom u srpskom narodu, te su razvijeni specifični običaji koji prate ovaj praznik.
S obzirom na to da je Sveti Nikola poznat kao zaštitnik dece, postoji običaj da se na dan njegovog slavlja daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola ostavlja darove u njihove cipele ili pokraj prozora. Deca posebno za ovaj dan čiste svoje cipele i stavljaju ih blizu kreveta kako bi se ujutru obradovala poklonima.
Na Svetog Nikolu sadi se božićno žito, simbol plodne godine, novog života i dobrih useva, a namenjeno je da do Božića izraste dovoljno.
Lađari, gde god da se nalaze, zaustavljaju svoje lađe na ovaj dan, spuštaju sidra, mole se svetitelju, pucaju iz topova i potom nastavljaju put. Ovaj običaj slavio je i knez Miloš Obrenović.
Na jugu Srbije, tradicionalno se prave šareni kolači u obliku ptice za Svetog Nikolu. Ovi kolači, zajedno sa pogačom i vinom, odnose se u crkvu na osveštenje, a zatim se služe gostima, posebno deci.
Uz sve ove običaje, postoji i tradicija opraštanja dugova na Svetog Nikolu. Vizantijski običaj amnestije zatvorenika tog dana prenet je u narodno verovanje, gde se veruje da će osoba koja oprosti dug drugima u narednoj godini doživeti bogatstvo i plodnost. Takođe, veruje se da ne bi trebalo podsećati nikoga na dugove tog dana, niti dodatno otežavati nečiji položaj zbog dugovanja.
PROČITAJTE JOŠ:
Zanimljive činjenice: Da li znate ko se krije iza lika dobronamernog sedog deke zvanog „Deda Mraz“?
Znate li ko je Deda Mrazov predak? Evo kako je nastao čuveni deka koji nam donosi poklone
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Opanak.rs
