Već sam potpuno svesna šta je posao onih ljudi za koje se govori da se bave ljudskim resursima i sada vrlo dobro znam da oni moraju da budu kreativni, snalažljivi, da moraju da znaju da procene i osluškuju potrebe zaposlenih. Isto tako jasno mi je da veštine jednog HR-a mora da poseduje svaki menadžer, lider ili vlasnik firme, zapravo savako ko vodi neki tim.
Tokom proteklog viđanja Lidija nam je predstavila alat pomoću koga polaznicima kursa, na njoj specifičan način, predstavlja posao HR- a: Organizacija kao organizam. Saznali smo da se on sastoji od tela, uma, srca i duha. Prošli smo priču o telu i umu, o svemu što je opipljivo kao što su organizacija prostora, tima, ugovori, o opisu posla zaposlenih, jasnom definisanju njihovih uloga, pravilnicima i procedurama rada u jednoj firmi.
Na početku ovog časa ponovili smo naučeno sa prethodnog, to je već postala uobičajena procedura rada sa Lidijom. Neočekivano u ovaj susret doneo je Marko.
Marko je psihoterapeut. Moram da priznam da o ovim stručnjacima mislim da rade 24 sata dnevno i da od posla ne mogu da pobegnu, čak i ako to žele, ni kada sa nekim pričaju privatno. Tako sam videla i Marka od prvog trenutka kada sam ga upoznala. Priznajem imala sam predrasude pa samim tim i utisak da me non stop proučava, da svaku moju rečenicu i pokret dešifruje na samo njemu znan način. To me je često zbunjivalo, iako nisam baš zbunjive prirode. Tako da mi razgovori sa njim i nisu bili baš laki za praćenje.
Prva „zagonetka“ koju mi je postavio bila je još na prošlom času kada je seo direktno preko puta mene i pokušao da mi objasni kako se u timu rešava konflikt. U nekim trenucima nisam znala da li sam učenik ili njegov klijent. Ali izgleda da je u tome baš i bila poenta njegovog načina rada, shvatila sam to tek kada sam kod kuće razmislila o svemu što je rekao i uradio. Odlično sam naučila kako da razgovaram u kriznim situacijam, što je bila i poenta ove vežbe.
Iako sam kući prošlog puta otišla pod utiskom ove komunikacije sa Markom, na ovaj čas sam došla potpuno svesna kvaliteta njegovog rada i sa prilično razbijenim predrasudama o tome da nas sve posmatra iz samo njemu znanog ugla koji nije prijatan. Da se potpuno prepustim temi zbog koje smo tu i da počem da ga gledam samo kao predavača na kursu, pomogao mi je i sam Marko već na početku ovog susreta. Sve je video, i moju nelagodu, i suzdržavanje i da ga posmatram kao terapeuta. Prišao mi je i šmekerski objasnio da treba da se opustim jer nismo u ordinaciji već na kursu za HR, u kome on radi na potpuno prilagođen način i da takvog treba da ga prihvatim.
I prihvatila sam, sada u potpunosti.
Da bismo proverili tu opuštenost, a i da bismo shvatili važnost zapažanja detalja i njihovo prenošenje u timu, igrali smo zanimljivu igru.
Moj kolega i ja smo seli okrenuti leđima jedan drugom. Prvo je on imao sliku u rukama koju je rečima morao da mi opiše, a ja da je nacrtam na belom papiru. Imala sam mogućnost da mu postavim samo jedno pitanje. Zatim smo obrnuli uloge.
Bili smo prilično uspešni, nacrtane slike su ličile na originale. Savladali smo još jedan korak, opažamo detalje i umemo da ih prenesemo.
I moj odnos sa Markom je postao opušteniji. Nije me više zbunjivala svaka njegova reč i pogled. Počela sam da odgovaram na pitanja bez analize bez razmišljanja šta će to da otkrije o meni u nekoj drugoj dimenziji.
Lidija i Marko
Došao je trenutak da Lidija nastavi sa predviđenim gradivom za ovo viđanje. Došli smo do pojašnjenja šta spada pod srce organizacije kao organizma.
Učili smo o vrstama ponašanja: pasivno, agresivno, pasivno-agresivno i asertivno. Tu smo došli do, za mene, novog pojma: asertivno ponašanje. Priznajem da za otvoreno ponašanje koje je u skladu sa našim osećanjima i uverenjima nisam znala da se tako zove. Opet sam bila srećna jer su se otvorili neki novi vidici.
Zaključak ovog dana bio je da se svako od nas u različitim situacijama ponaša po sva četiri modela, ali da će nas asertivno ponašanje dovesti najdalje u ostvarenju cilja.
Što se više ponašamo u skladu sa svojim uverenjima, budemo otvoreniji i spermni na prihvatanje stavova drugih, doći ćemo do rešenja.
Uz to je naravno neizbežno i poštovanje vrednosti kako firme tako i kolega. Poslodavci bi rekli: „Lojalnost na prvom mestu“.
Pre rastanka smo naravno dali svoje utiske Lidiji i Marku o ovom susretu. Ja sam rekla da opet odlazim srećna zbog stečenog novog znanja i zadovoljna što je gradivo prezentovano na pitak i razumljiv način.
Pozdravili smo se do sledećeg viđanja kada ćemo zaokružiti kurs pod nazivom Starter HR.
Pročitaj još:
Zašto sam krenula na kurs iz HR-a, a ne želim da se bavim ljudskim resursima
Napredujem uz pomoć kursa HR- a, otkrivam kako mogu na bolji način da organizujem svoj tim
Svako od nas ko radi u timu, a posebno oni koji ga predvode, moraju da znaju OVE veštine
Uspešno ste se prijavili
