Zima polako kuca na vrata, a iako još nije stigao virus gripa i onih drugih klasičnih infekcija koje su karakteristične za zimski period, pravo je vreme da razmislite na koji način možete da ojačate organizam i odbranite se od napada virusa.
Sa lekarom se možete konsultovati oko izbora suplemenata i zdrave hrane, ali je pitanje da li znate da postoje i namirnice koje uništavaju imunitet i koje treba u ovom periodu posebno izbegavati? Nutricionisti imaju sličan stav: treba izbegavati rafinisane šećere, belo brašno, alkoholna i energetska pića, brzu i masnu hranu! Jer ako živimo samo na ovakvoj hrani, bez ikakvih vitamina, nećemo moći da zaštitimo organizam od „napada“ virusa.
Nutricionista Branka Mirković kaže da pre svega moramo da razmislimo da li dovoljno mislimo o tome koju hranu i namirnice jedemo, da obezbedimo zdravo funkcionisanje našeg tela ili jedemo stihiski, da li biramo hranu po ukusu i izgledu zanemarujući prirodne potrebe organizma? I da li o tome samo razmišljamo kada se razbolimo?
Foto: Profimedia
Namirnice nisu samo prazne kalorije
Nekada je čovek lovio, skupljao ili gajio svoju hranu. Danas to ne radi, ali mora da nauči da čita deklaracije i da se upozna i bude dovoljno informisan šta jede i unosi u svoje telo. Da li ćemo biti podložni reklamama proizvođača i trgovaca čiji je cilj što veća i bolja prodaja ili ćemo preuzeti odgovornost za sopstveno zdravlje, pita se Mirkovićeva? Loša ishrana i hrana polako troše i onesposobljavaju naše telo, neprimetno, ali po malo svaki dan.
-Hrana nisu samo prazne kalorije. Ona mora da ima nutritivne vrednosti, i pored kalorija mora da sadrži vitamine, minerale i enzime. Ona hrani organizam, pomaže mu da se razvija, obnovi, bude zdraviji, otporniji u periodima bolesti i ozdravljenja. Antihranom se nazivaju namirnice ili hrana koja da bi bila svarena, eventualno upotrebljiva ili bar ne štetna za telo oduzima od organizma, vitamine, minerale ili enzime. Uglavnom su to namirnice ili hrana koja je industrijski tretirana, obrađena delimično ili potpuno uz dodatke koje neprirodno produžavaju rok upotrebe ili svežinu namirnica. Voće i povrće koje je hemijski tretirano da se produži svežina i odloži rok prirodnog truljenja delimično spada u antihranu – dodaje Mirkovićeva.
Šećer konzumni kao i sve vrste šećera koji se dobijaju recimo iz kukuruza, poznat kao sintetnička fruktoza, belo brašno i pirinač kao i proizvodi koji se dobijaju od njih, masnoće koje nastaju industrijskom obradom se smatraju antihranom. Stalnim konzumiranjam ovih namirnica organizam se postepeno, ali trajno lišava vitalnih hranljivih sastojaka.
Ozbiljne studije savremene ishrane, koje na žalost nemaju velikog odjeka, upozoravaju da dve trećine od ukupnog broja kalorija unetih u toku dana budu unete od namirnica koje imaju „prazne kalorije“ To znači da je hrana kalorična, ali ne sadrži vitamine, minerali i enzime. Na takvim proizvodima obično piše da su obogaćeni odnosno dodatno veštački dodati vitamini i minerali, a enzimi uglavnom ne. Enzimi nam služe za varenje i zato sve više ljudi ima problema sa varenjem i nadimanjem.
– Rafinirani beli šećer od šećerne trske ili šećerne repe je samo jedna vrsta šećera koji se koristi u ljudskoj ishrani. Postoji braon, žuti, kukurusni šećer i mlečni šećer. Kukuruzni šećer kao najjeftiniji izvor šećera koristi se najviše u prehrambenoj industriji. Poznatiji je kao sintetička fruktoza. Nedovoljno obavešteni potrošači kada pročitaju fruktoza misle da su uneli nešto dobro u telo. Prava fruktoza je voćni šećer koji se dobija jedino kada se konzumira voće ili povrće – dodaje Mirkovićeva.
Foto: Profimedia
Kad se umara imuni sistem?
U šećerima nema hranljivih materija, preradom su odstranjeni vitamini, minerali i enzimi iz biljaka iz kojih se dobija šećer. 1970.godine nastala je revolucija u proizvodnji jeftinog šećera kada je iz kukuruza dobijena sintetička fruktoza. Kao jeftin šećer nalazi se u većini, a posebno u vodećim bezalkoholnim kola pićima, “voćnim” sokovima i ima široku primenu u prehrambenoj industriji, čak i industriji mesnih prerađevina, smatra naša sagovormica.
Prirodna fruktoza ne izaziva podizanje šećera u krvi, a visok nivo sintetičke fruktoze ili konzumnog šećera podiže šećer u krvi. Naš imunosistem, bela krvna zrnca, to doživljavaju kao napad, trovanje tela i krenu u akciju uništavanja “neprijatelja”. Stalnim i upornim konzumiranjem imuni sistem se umara, predaje i nema snagu da se suprostavi virozama i nekim drugim bolestima. Da bi se bilo koji oblik šećera svario osim prirodne fruktoze potrebno je da se iz tela oduzmu rezerve minerala, vitamina i enzima. Tako se slabi snaga imunog sistema. Kada nam je potreban za dodatnu borbu protiv virusa, jednostavno imuni sistem je umoran i oslabljen. Zbog toga, dodaje nutricionista, ima sve više alergija, respratornih infekcija, astme, čak i kod male dece, koja su posledica loše i neadekvatne ishrane.
Rana pojava dijabetesa tipa 2 je uglavnom posledica loše ishrane. Lekovi pokrivaju posledice i sakrivaju simtome ali ključ je – u pravilnoj ishrani.
– Ljudi vole ugljene hidrate jer kada se skrob raspadne u ustima postane sladak. Belo brašno i beli pirinač kao i industrijski proizvodi koji su nastali preradom sadrže samo skrob. Šećer i skrob su najzastupljeniji i najnekorisniji ugljeni hidrati koji se sada najčešće koriste. Da bi bili prerađeni, telo koristi svoje rezerve minerala, vitamina i enzima. Tako oduzimaju hranljive materije iz organizma i slabe imuni sistem. Voće sadrži prirodnu fruktozu, povrće sadrži skrob ali oba sadrže prirodnu celulozu koja pomaže varenju i pražnjenju tela od štetnih materije. Prosti ugljeni hidrati šećer, belo brašno i pirinač nisu dobar izbor, oni samo sadrže kalorije – pojasnila je Branka Mirković.
Foto: Profimedia
Zašto izbegavati alkoholna i energetska pića?
Sva alkoholna pića su zapravo fermentisani šećer i super rafinirana supstanca. A šta to znači? Neposredno napadaju zalihe enzima, insulina, vitamina i minerala. Kod onih koji ih svakodnevno konzumiraju može doći do hronične dehidracije, odnosno oduzimanja tečnosti iz tela. Alkohol oštećuje imuni sistem, a samim tim i mogućnost da se telo brani od infekcije. Agresivno propagiranje alkohola i energetskih pića treba razumeti kao borbu proizvođača za zaradom.
-Uglavnom se prikazuje umor, pad energije prilikom napora čak i sportskih napora i za kratko vreme uz pomoć “proizvoda” energija i euforija se vraća, ali samo kratkotrajno. Pravi i vrhunski sportisti u predahu piju vodu iako “reklamiraju” energetske napitke – pojašnjava Mirkovićeva.
Kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima, ona naglašava da oni sadrže laktozu, prirodni mlečni šećer. On otežava varenje i pravi niz problema. Industrijski mlečni proizvodi su obogaćeni dodatnim šećerima, skrobom, vitaminima i raznim hemijskim dodacima, pa teško da se mogu smatrati pravom hranom.
Foto: Profimedia
Uloga masne hrane
Uprkos raznim stavovima u javnosti, treba znati da su masnoće u ljudskoj ishrani neophodne. Ali je veoma važno izabrati one prave. Ne savetuje se prženje i pohovanje mesa u dubokoj masnoći. Za ishranu treba birati hladno ceđena biljna ulja za svakodnevnu ishranu i unositi samo ograničene neophodne količine.
-Velika je zabluda ljudi da ne jedu masnu hranu, a jedu proizvode koji najvećim delom sadrže šećer ili sintetničku fruktozu, belo brašno i loše masnoće. Ta hrana ne deluje masno, ali je kalorijska bomba. Gojaznost kao posledica loše ishrane i već oštećenog imunosistema da bi preradio te namirnice podložniji je prehladama, gripu, a na duže vreme akutnim i hroničnim bolestima. Organizam je umoran od stalne dnevne borbe istrošen i kada je neophodno da zaista pruži odbranu preko imunog sistema, nema dovoljno potencijala i kapaciteta da pobedi – smatra nutricionista.
A šta je preporuka? Imati tri glavna obroka i dve užine dnevno, kroz koje će se uneti oko 400 grama voća i isto toliko povrća, proizvodi od celog zrna žitarica, hladno ceđena ulja poput maslinovog, nemasna mesa i ribe poput skuse i tunjevine. Uz to je važno izbegavati stresne situacije i imati oko osam sati sna. Nije teško pokušati, zar ne?
Uspešno ste se prijavili
