Za bebe od dva meseca obavezne su tri doze, a sve ide o trošku države, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
– Naši građani treba da znaju da svake godine 1,6 miliona ljudi umre od ove bakterije koja izaziva upalu pluća, mahom kod dece mlađe od pet godina – kazao je Lončar.
Prema njegovim rečima, ni neke zemlje iz okruženja, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Makedonija, Rumunija, još nemaju tu vakcinu u obaveznoj primeni.
– Tako da se vidi koliko mi razmišljamo o našoj deci – zaključio je ministar za Tanjug.
Zašto su pneumokoke postale pretnja?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 1,6 miliona osoba godišnje umre od oboljenja izazvanih bakterijom streptokokus pneumonija, a gotovo polovinu čine deca ispod pet godina života. Ova oboljenja predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti dece do pet godina u grupi vakcinama preventabilnih bolesti na globalnom nivou.
– Pneumokoka, odnosno različiti sojevi pokazuju sve veću rezistenciju na antbiotike koji se koriste za lečenje ove bakterije. Prema podacima iz Nacionalne referentne laboratorije za streptokok Medicinskog fakulteta u Beogradu smanjenu osetljivost na penicillin je pokazalo 34 odsto izolata pneumokoka, a na eritromicin rezistenciju u odnosu na sojeve izolovane od odraslih bolesnika (65 odsto na penicilin, odnosno 47 odsto na eritromcin) što prema podacima ECDC (Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti) pored Rumunije, Poljske i Češke, pripada zemljama sa najvećom rezistencijom na oba antibiotika. Istovremena rezistencija na oba antibiotika uočena je kod 21 odsto sojeva, a multirezistencija kod trećine izolata – kaže za B92 doc dr sci med Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije.
Foto: Profimedia
Ona ističe da su na tržištu Srbije dostupne dve vakcine 10-valentna konjugovana vakcina i 13-valentna konjugovana vakcina. Njihovi nazivi ukazuju na broj sadržanih serotipova. Samo tri serotipa jedinstvena za 13-valentnu konjugovanu polisaharidnu vakcinu, (serotip 3, 6A i 19A ) bili su uzročnici 28.8 odsto invazivnih pneumokoknih bolesti u Srbiji u 2014. godini.
– Prema efikasnosti, 13-valentna pneumokokna konjugovana polisaharidna vakcina trenutno nudi najširu serotipnu pokrivenost i predstavlja vakcinu koja se najviše koristi širom sveta. Nacionalni komiteti za imunizaciju su u 112 zemlja izabrali isključivo 13-valentnu vakcinu u nacionalni program imunizacije. Takođe, 13-valentna pneumokokna konjugovana vakcina je jedina koja može da se koristi u svim uzrastima počevši od šeste nedelje života, a koja je pokazala brzu i značajnu delotvornost u prevenciji invazivne pneumokokne bolesti, pneumonije i akutnog otitis medija kod dece vakcinisane u stvarnom životu posle uvođenja programa rutinske imunizacije kod odojčadi – ističe ona.
Koji su simptomi pneumokokne infekcije?
Najčešće kliničke manifestacije su sinuzitis (zapaljenje sinusa), otitis medija (zapaljenje srednjeg uva) i pneumonija (zapaljenje pluća) a najteže meningitis, sepsa i određeni oblici pneumonije (praćeni prisustvom bakterija u krvi) koji se nazivaju invazivna pneumokokna bolest. Moguće su ozbiljne posledice nakon preležane bolesti. Deca uzrasta do pet godina su u najvećem riziku, potom imunokompromitovane osobe i starija lica, navode iz Instituta za javno zdravlje.
– Bolesti izazvane bakterijom Streptococcus pneumoniae ili pneumokokom su veoma česte u predškolskom uzrastu i predstavljaju jednu od najčeših bakterija koje se izoluju. Ova bakterija postoji u preko 100 različitih tipova, ali 13-valentna vakcina štiti od 13 tipova koje izazivaju komplikacije. Posle vakcinacije imunski sitem stvara zašitina antitela i ćelije memorije koje štite pri sledećem susretu sa pneumokokom. Do sada se vakcina uglavnom davala pred polazak u kolektiv, da se dete ne bi često razboljevalo i ako se razboli da bolest kraće traje i da se isključe komplikacije – kaže doktorka.
Foto: Profimedia
Kada je pravo vreme za vakcinu?
Vakcina se uglavnom daje u uzrastu od šeste nedelje do pete godine, ali može i starijoj deci, kao i odraslima. Slobodno se može reći da ne postoji gornja granica za primenu vakcine, samo se razlikuju rasporedi davanja vakcine.
– Kod novorođenih se počinje davanje vakcine kada napune šest nedelja ili kasnije, do kraja šestog meseca se daje u tri doze, sa razmakom od četiri do šest nedelja, obično zajedno sa petovalentnom vakcinom, sa kojom može da se kombinuje. Godinu dana posle treće doze se sprovodi revakcinacija. Odojčad uzrasta od sedam do 11 meseci treba da prime dve doze. Interval između doza treba da bude najmanje mesec dana. Primena treće doze se preporučuje u drugoj godini života. Deca uzrasta između dvanaestog i dvadesettrećeg meseca treba da prime dve doze. Interval između doza treba da bude najmanje dva meseca. Deca uzrasta od druge do pete godine treba da prime jednu dozu. Isto važi i za odrasle – navodi dr Raketić.
Koje su nuspojave vakcine protiv pneumokoka?
– Kao i svaki lek, vakcina može imati neželjena dejstva koja kod dece i odojčadi mogu biti od groznice, povišene temperature, razdražljivosti i pospanosti, koja su i najčešća, pa do veoma retkih kao što su jake alergijske reakcije, otok, osip i otežano disanje. Slična neželjena dejstva mogu se javiti i kod starijih od 50 godina – ističe dr Raketić za B92.
Pročitaj još:
Uozbiljimo se kada je MMR vakcina u pitanju! Male boginje zaista nisu šala!
Ne shvatajte ovaj virus olako: Kod malih boginja je samo ime malo, a sve ostalo veliko
Ispitivali smo i saznali: Da li su male boginje opasnije za decu ili starije osobe?
Uspešno ste se prijavili
Izvor:B92-Tanjug
