Od samog početka pandemije je poznato da gojazost predstavlja rizik za težak oblik kovida i postkovidnog sindroma. S jedne strane, to je zbog lošijeg fizičkog stanja, većeg broja propratnih bolesti ili mehaničkih problema s disanjem.
Ali to nije sve: prema jednoj novoj, još neverifikovanoj studiji, čini se da koronavirus direktno inficira masne ćelije. Štaviše, u teškim slučajevima kovida upala se dešava direktno u masnim ćelijama.
– Podaci iz naše studije sugerišu da infekcija masnog tkiva i povezani upalni odgovor mogu biti jedan od razloga zbog kojih gojaznii ljudi imaju tako težak tok bolesti kada su zaraženi SARS-CoV-2 – kaže Katerine Bliš, profesorka na Stanfordu i glavna autorika studije, prenosi DW.
Te spoznaje zapravo i nisu sasvim nove, jer se čini da i drugi patogeni, poput virusa gripa, vole da se ugnezde u telesne masti. ACE2 receptori služe kao ulazna vrata za prodiranje novog koronavirusa SARS CoV-2 u ćelije. A njih u masnim ćelijama ima više nego u drugim ćelijama, čak i višo nego u plućnom tkivu.
Doktorka Bliš i njen tim su pregledali masne ćelije pacijenata koji su umrli od kovida 19. Pokazalo se da koronavirus vrlo efikasno koristi masne ćelije kao rezervoar za prikrivanje i time nadmudri naš imunološki sistem.
Povećan rizik od postkovodnog sindroma
A mast u ljudskom telu nije ograničena na ona mesta koja vidimo na prvi pogled – ona predstavlja okruženje u kojem se nalaze i brojni unutrašnji organi. Istraživači su otkrili da inficiranje masnih ćelija virusom SARS-CoV-2 aktivira čitav niz upala. Počevši od masnoće, može se proširiti i na unutrašnje organe – i to na duže vreme.
Budući da se na ovaj način prenosi na celo telo, to, prema nalazima ove studije, može povećati rizik da će pacijenti patiti od postkovidnog sindroma mesecima nakon što se oporave od prve infekcije.
– Ako masne ćelije predstavljaju rezervoar za virusne infekcije, gojaznost može doprineti ne samo teškoj akutnoj bolesti, već i dugotrajnom postkovidnom sindromu – navodi se u studiji.
Ova saznanja bi mogla uticati na strategiju cepljenja i metode lečenja, budući da telesna masnoća još nije uzeta u obzir u postojećim tretmanima.
Moguće metode lečenja
Istraživači su otkrili da virus i u masnim ćelijama reaguje na antivirusnu terapiju (s remdesivirom). Osim toga, mogli bi se testirati ciljani lekovi koji smanjuju upalu u masnom tkivu. Istraživači sugerišu da bi salicilati mogli preuzeti ovaj zadatak.
Najpoznatiji predstavnik salicilata je acetilsalicilna kiselina – odnosno aspirin. Salicilati imaju analgetska i protivupalna svojstva, smanjuju temperaturu i sprečavaju stvaranje ugrušaka u krvi.
Na osnovu novih rezultata istraživanja takođe se mora raspravljati o tome da li u rizične grupe treba uvrstiti i gojazne, te im dati prioritet, na primer kod vakcinacije.
Uznemirujuća gojaznost
Od početka pandemije neke studije su pokazale da su mnogi od najteže obolelih od kovida 19 bili gojazni. Prva metaanaliza objavljena je u avgustu 2020. i za nju su istraživači iz celog sveta prikupili podatke od 399.000 pacijenata.
Kod gojaznih s korona infekcijom je verovatnoća 113% veća da će završiti u bolnici, 74% veća da će završiti na intenzivnoj nezi i 48% je veća da će umreti od kovida 19.
Kod tih osoba se mnogi faktori često spajaju u ozbiljnu bolest. Tako recimo trbušna masnoća pritiska dijafragmu, koja pak pritiska pluća. Time se ograničava protok vazduha, smanjuje se volumen pluća.
Dodatni faktori
Osim toga, gojazne osobe često imaju oslabljen imunološki sistem, hronične upale i povećanu sklonost trombozi. To može postati rizik u slučaju korone. Kod gojaznih su vrlo česti povišeni krvni pritisak, bolesti srca i pluća te dijabetes. Sve su to dodatni faktori koji mogu pogoršati tok bolesti.
Gojazni bi trebalo da se posebno čuvaju od infekcije. Jer za sada postoji vrlo malo podataka o tome kako ih treba lečiti, između ostalog i zbog toga što su ti ljudi često isključeni iz kliničkih studija – baš zbog prekomerne težine.
S obzirom na rezultate ovih istraživanja, moglo bi biti vrlo smisleno uključiti ljude s visokim indeksom telesne mase (Body-Mass-Index, BMI) u buduća istraživanja o lečenju kovida 19.
Ako osoba ima BMI od 25, govori se o blagoj gojaznosti, a kada je BMI veći od 30, govori se o gojaznosti. Tako je recimo osoba sa visinom od 170 cm gojazna kada ima više od 86 kilograma, a blaga gojaznost počinje kada ima više od 72 kilograma.
Pročitaj još:
Šta tačno znamo o novom soju korona virusa: Da li je Omikron zaista toliko zarazan?
Pitali ste stručnjake: Kako korona utiče na trudnu ženu i embrion?
Uspešno ste se prijavili
Izvor:DW
