„Sujeverja nemaju veze sa hrišćanstvom i pravoslavljem, oni su ostaci staroslovenske religije. Ona su ušla u našu veru jer smo nakon Drugog svetskog rata imali „rupuW u pravoslavlju, a nakon povratka korenima, ušli su iako nemaju veze sa crkvom”, objasnio je verski analitičar Draško Đenović za Objektiv.
Sujeverja se definišu kao „kvazireligijsku i nerazumna verovanja da su zbivanja u budućnosti uzrokovana određenim magisjkim adnjama, bez logičnog uzročno/posledičnog odnosa između činjenja tih radnji i događaja u budućnosti“.
Imaju ih svi narodi, pojedina su deo foklora, a neka su ušla u pop kulturu.
Među našim ljudima rašireno je sujeverje da vezivanje crvenog konca oko ruke, kako odraslih tako i dece, štiti od uroka i donosi sreću.
Kako je objasnio analitičar, crveni konac koji roditelji vezuju mališanima oko ruke nema veze sa hrišćanstvom, već je to običaj povezan sa paganizmom, kao i da crkva o tome ima negativan stav.
Šta je sa izbegavanjem kućnih poslova nedeljom?
– To je dan koji se posvećuje Bogu i crkvi, kada treba da se ide u crkvu. Na taj dan, porodica treba zajedno da sedi i jede, nekada je postojao nedeljni ručak, a sad se to izgubilo. Takođe, sedmi dan po crkvenom kalendaru nije nedelja, već subota, ali nedelja je crveno slovo. Ne ulazim u pitanje dana, šest treba da radimo, a jedan da odmaramo. U principu, kućni poslovi nisu zabranjeni, tu mora da se sagleda kontekst. Nekada se, da bi se oprao veš, išlo na reku, koristila se drljača. Ovo danas, gde pritisnete dva dugmeta, nije neki posao. Kosa sme da se pere – dodao je Đenović.
Mnoge zabrinjava kada burma padne na pod tokom ceremonije venčanja, jer veruju da je to loš znak.
– Burma nema uporište u hrišanstvu, ali je običaj kojim se pokazuje zajedništvo. Nisam lekar, ali mislim da postoji neka vena koja ide od srca u domali prsti da se zbog toga nosi upravo na tom prstu. Burme nema u Svetom pismu, ali nije sujeverje nositi burmu. Međutim, jeste sujeverje smatrati da je loš znak ako burma ispadne za vreme venčanja – objasnio je stručnjak.
Verovatno ste i primetili da pojedini vernici unatraške izlaze iz crkve ili da se neki ljudi krste uvek kada prolaze pored verskih objekata?
– Oni ne žele da okrenu leđa Hristu, oltaru. Problem je što se izgubio značaj, mnogi ljudi ne znaju zbog čega to rade. Dok, na primer, jeste sujeverje krstiti se u autobusu ili kolima kada prolazite pored crkve. Niko nije rekao da treba da se krstite pored svake crkve – prokomentarisao je i objasnio i praksu da se neki vernici na liturgiji saginju do poda kada se prekrste:
– To se naziva metanisanje, dolazi iz ruske tradicije, neko kaže da je to novotarija. Imate crkve gde ste na kolenima, u katoličkim se sedi, u nekima se stoji. Ovo nije karakteristično u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali nije sujeverje, tako se iskazuje poštovanje”.
Pročitaj još:
Znanje koje nikome ne škodi: Predstavljamo 13 činjenica o petku 13.
Kucni u drvo da ne čuje zlo! Da li znate zašto smo sujeverni?
Konačno je rešena misterija: Evo zašto verujemo da crna mačka donosi nesreću
Uspešno ste se prijavili
Izvor:objektiv
