Danka je preminula u Beogradu u 76. godini, a njen život najbolje bi dočaralo pismo koje je napisala sebi mlađoj, a koji je objavljen u Nedeljniku. Prensoimo vam ga u celosti:
„Danka, u selu kraj Prokuplja, gde ćeš odrastati, najvažniji će biti učitelj i pop. A tvoj tata će biti učitelj, pravi, kao iz romana. Živećeš divno sa njim, mamom i dva brata. Ne zadugo, tata će morati na operaciju i krenuće jednog dana, preko nekog ruševnog mosta, u dugom kaputu, sa šeširom i belim šalom. Dugo ćeš se pozdravljati sa njim, kao da je to poslednji put kad ćeš ga videti. Kao da si predosetila, tata umire, i život ti se potpuno menja.
Doći ćeš u Beograd, sa mamom i braćom. Živećete u kakvom podrumu, ali ćete biti srećni. Mama će vas čuvati, voleće vas, sve. Nikada nećete biti gladni, ali ćete uvek biti željni ponečega. Sve ćeš razumeti.
U školi ćeš pevati, recitovati, glumiti… Otići ćeš i u dramsku grupu Bate Miladinovića, nećeš ni sanjati o tome da ćeš se nekoliko godina kasnije baviti javnim poslom. Zapravo, sve ćeš to raditi da bi zaradila neki dinar, doprinela kućnom budžetu.
A onda ćeš biti primljena u Radio-televiziju Beograd. Ali slušaj majku, Danka, nemoj da te to ponese, ne zavidi, poštuj ljude. I čitaj, Danka, jer je knjiga bogatstvo. Mnogo ćeš čitati. I ne brini, sve ćeš zapamtiti, nećeš odstupiti od onoga što si ponela iz kuće.
Za početak, najavljivaćeš program, a tek ćeš deset godina kasnije voditi Dnevnik. Moraćeš to da zaslužiš. Spiker, pa to je profesija! Nije to lako… Mnogo godina kasnije, posle mnogo pročitanih vesti, iznenadićeš se, gotovo ćeš se rasplakati kada budeš videla vest u tom istom Dnevniku koji si radila: Danka Novović odlazi u penziju. Bićeš jedini spiker koji će to doživeti. To će značiti da ćeš ostaviti traga, ne samo u poslu nego i u međuljudskim odnosima.
Dok ti pišem pismo, Danka, zavladala je prava slikomanija. Svi hoće da se slikaju, da budu voditelji. A ti ćeš tada, paradoksalno, doživeti najveću slavu. I zvaće te, radićeš i dalje. Zavladaće, međutim, prostakluk i primitivizam, govoriće se na televiziji kao što se ne govori ni u kafani, u koju ćeš, priznajem, voleti da ideš.
Ne ljuti se na Tomu Zdravkovića kad ti posveti i otpeva pesmu “Danka”. Mislićeš, napisaće novinari, zabavljaš se sa pevačem… On je divan, dobar čovek.
Sve ćeš manje gledati televiziju, pratiti politiku, to te više neće zanimati. Da li bi ti tu nešto promenila? Uh, mnogo štošta. Znaćeš da vest dana – mora da bude vest dana!
Ali, mani se toga jer će, u tvom životu, najvažnija vest biti – da si zdrava.“
Danka je dolaskom u Beograd oskudevala gotovo u svemu, osim u želji da uspe, genijalnosti i profesionalizmu. Prvu najavu, koja je trajala dva minuta, snimila 18. decembra 1964, sa 18 godina. Iako je upisala pravni i filozofski fakultet, na kraju je ostala bez fakultetske diplome jer se predala radu na televiziji i u tome je stremila da bude najbolja. To je i bila. Van posla je bila boem i volela je kafanu i ples. Trudila se da uvek bude vesela i raspoložena, a tugu je „rezervisala“ za sebe kada ostane sama, kako drugi ne bi primetili da pati.
Družila se sa mnogim uglednim ljudima toga vremena, a koliko je bila lepa i harizmatična žena opisao je Toma Zdravković u pesmi „Danka“ koju je upravo njoj posvetio. Kako je Danka tada pričala, pevač joj se nikada nije udvarao jer je znao da među njima ne može biti ničega.
Decu nije imala, ali je bila u harmoničnom braku dugom 20 godina sa tadašnjim pomoćnikom ministra ekonomije Milanom Žikelićem. Nakon dve decenije duge ljubavi odlučili su da stave tačku na brak, ali nikada nisu prestali da budu prijatelji.
Pročitaj još:
Voleo je život i ponosno je koračao kroz njega: Po ovome ćemo pamtiti Mišu Janketića!
Ulogu u “Šovinističkoj farsi” odigrao je čak 1.800 puta: Po ovome ćemo pamtiti Predraga Ejdusa!
Uspešno ste se prijavili
