Njegov menadžment, kao i sam Đorđe oglasili su se na Fejsbuku kako bi otkazali koncert koji je pevač imao zakazan večeras u Kragujevcu.
– Žao mi je što moram da vas obavestim da se večerasnji koncert odlaže… Život nekad napravi planove bez nas i računa na naše razumevanje i šta nam drugo ostaje… Zdravlje je u svakom slučaju najvažnije i tu teško šta bi moglo da se doda – napisao je Đorđe na Fejsbuku.
Kako nezvanično saznaje Blic, naš čuveni pevač se oseća dobro i uskoro će biti pušten kući.
Šta je u stvari infarkt miokarda?
Infarkt miokarda je odumiranje manjeg ili većeg dela srčanog mišića nastalo zbog nedovoljne snabdevenosti krvlju. Koronarna arterija je krvni sud koji snabdeva srce krvlju i kiseonikom. Začepljenost koronarne arterije, uskraćuje snabdevanje srca kiseonikom što izaziva oštećenje srčanog mišića. Oštećenje srčanog mišića izaziva bol u grudima i pritisak. Ukoliko se ne uspostavi krvotok u koronarnoj arteriji za 20 do 40 minuta, počinje izumiranje srčanog mišića. Srčani mišić umire narednih 6 do 8 sati i biva zamenjen ožiljačnim tkivom. Razvoj infarkta nosi opasnost od nagle smrti zbog srčanog zastoja. Najveći rizik je u prvim satima od nastanka infarkta, tj. najopasnija su prva 24 sata. Onaj deo srca koji nije dobijao krv, propada i umire, a na mestu izumrlog dela stvara se ožiljak.
Godišnje se dogodi gotovo 15.000 akutnih infarkta miokarda. Veliki broj pacijenata uopste ne stigne do bolnice, a 25 odsto se, nažalost, završi smrtnim ishodom. Oni koji prežive srčani udar smatraju da su dobili drugu šansu u životu. Često menjaju stil života, pokušavajući da zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću umanje mogućnost od ponavljanja infarkta.
Međutim, zabrinjava podatak da već u prvoj godini, kod oko 20 odsto pacijenata, dolazi do ponovnog infarkta miokarda ili drugih komplikacija kao sto je mozdani udar, zapusenje stenta ili čak i smrti. Još pesimističniji su podaci da će približno JEDAN od PET pacijenata umreti tokom 5 godina nakon inicijalnog infarkta miokarda. To praktično znači da su pacijenti nakon preživljenog infarkta u konstantno visokom riziku od ponavljanja infarkta sa mogućim fatalnim ishodom.
Foto: Pixabay
Kako sprečiti ponovno vraćanje infarkta?
– Dok je veliki broj komplikacija moguće odložiti zdravim načinom života, kod pacijenata koji su preživeli infarkt miokarda, najvažniju ulogu pored akutnog zbrinjavanja pacijenta (prvih nekoliko sati od infarkta), u smanjenju smrtnosti ima – sekundarna prevencija. Sekundarna prevencija nakon infarkta miokarda, pored primene zdravih stilova života, podrazumeva redovne kontrole i primenu savremenih lekova koje značajno poboljšavaju prognozu preživljavanja ovih pacijenata – kaže prof. dr Miloje Tomašević, kardiolog.
On navodi da su razliciti lekovi neophodni nakon srčanog udara, npr. za sniženje pritiska i holesterola, ali najvažniji su lekovi protiv zgrušavanja krvi. Upravo kada je reč o tim lekovima, nažalost, u Srbiji se pacijenti, koji su preživeli infarkt, i dalje leče zastarelim terapijama sa nepredvidivom efikasnošću, kako u akutnoj fazi tako i u pogledu sekundarne prevencije infarkta. To za posledicu ima češće ponovljene događaje (srčani/moždani udar ili zapušenja stentova i sl.), a samim tim i veći rizik od fatalnog ishoda.
Pročitaj još:
Ispovest Irfana Mensura nakon infarkta: Ne priznajem sebi da sam bolestan, ali znam kada da usporim
Uspešno ste se prijavili
Izvor:aska/blic
