Apsolutno svaka sitnica je bitna da se kaže, koliko god mi mislili da to nema nikakve veze sa kontrolom na koju smo otišli. Kako bismo vam što vernije približili važnost iskrenosti prema doktoru, razgovarali smo sa ginekologom Mimom Fazlagić na ovu temu.
– Od samog početka studiranja, svi koji upišemo medicinu želimo što pre da radimo nesto konkretno, da lečimo ili operišemo i mislimo da sam početak fakulteta nas uvodi u te tajne. Naravno na samom početku se suočimo sa hemijom, fizikom, genetikom i shvatimo da nećemo bas odmah biti zvezde operacionih sala. Oslobodivši se tih prvih ispita konačno dođemo do bolnice i prvi put vidimo pacijenta. Naše ushićenje brzo nestane shvativši da susret sa pacijentom znači samo uzimanje anamneze koju posle referišete asistentu i diskutujete o tome. I tako iz godine u godinu u studenskim klupama počinjemo dane sa pitanjma od čega ste bolovali, na šta ste alergični? Nama sve dosadnije, a stari profesori koji su završavali medicinu u Beču ponavljaju nam: ključ uspešnog lečenja je dobra anamneza. Naravno kad završimo fakultet okruženi multislajsnim skenerima , gama noževima i najnovijom tehnologijom vrlo lako zaboravimo koliko je dobra anamneza i detaljan razgovor bitan za uspešno lečenje. To često zaboravi pacijent a i lekar – kaže dr Fazlagić.
Ona navodi da doktori nekada samo protrče kroz pitanja na šta se žalite i anamnezi koja je na fakultetu bila obavezna bar u trajanju od 15 minuta, sada joj se posvećuje 2 do 3 minuta. Pacijent nekada zbog samog toka razgovora, a nekad namerno prećuti neke podatke.
Foto: Profimedia
– Posle ovoliko godina iskustva potpuno mi je jasno šta su profesori pokušavali da nas nauče. Morate verovati pacijentu i morate sa njim uspostaviti kontakt i razgovor koji će biti detaljan i potpuno iskren. Mnogi propusti i loši ishodi bili bi izbegnuti da se doslovno pridržavamo ovih pravila. Naravno nekad pacijent namerno sakrije neke činjenice ne znajući da time ugrožava svoje lečenje pa čak i život – objašnjava dr Fazlagić.
Ona je u praksi imala nekoliko primera koji su zaista bili drastični, a pravi su primeri da sebi nikada ne dozvolite da sakrijete nešto od lekara.
– Jednom sam vodila trudnoću strankinji koja se udala za našeg čoveka i sve preglede od početka trudnoće radila je kod mene. Trudnoća je divno napredovala, svi pregledi potpuno uredni i dođosmo do samog kraja trudnoće. Malo smo pričali o porođaju, pacijentkinja potpuno motivisana postavlja pitanja i sve ide dobro. Kada je do termina ostalo još devet dana u jednom trenutku mi kaže da je u svojoj zemlji imala 2 carska reza pre 3 i 5 godina. Malo je reći da sam se zaprepastila. Devet meseci je gledam. Nigde reza na stomaku, grlić materice kao kod žene koja nije rađala. Objasnila mi je da je uradila plastiku ožiljka, i da je imala zakazane operacije i da nikad nije ušla u porođaj. Da na kraju nije dala taj podatak došla bi u bolnicu kao prvorotka, kako je i tvrdila u anamnezi, počeo bi prirodan porođaj koji je skoro nemoguć posle dva carska reza i vrlo verovatno završila sa pucanjem materice. Uradili smo carski rez odmah sutradan po priznanju i sve se dobro završilo, a verovatno je moje iznenađenje bilo manje od iznenađenja suprugove familije – otkriva doktorka detalje iz ordinacije.
Još jedan upečatljiv slučaj koji je mogao tragično da se završi je slučaj jedne mlade devojke iz malog mesta.
– Mlada i zdrava došla je zbog malog problema koji se rešava manjom intervencijom u kratkotrajnoj anesteziji. Spremili smo se za intervenciju, anesteziolog je pronašao venu i u jednom trenutku pacijenkinja se malo ukoči, potpuno praznog pogleda. Zaustavili smo intervenciju, i posle ozbiljnog razgovora ustanovili smo da ima epilepsiju, ali da to krije i da se ne leči. Anestezija za nju pod takvim uslovima mogla biti vrlo komplikovana, a najgore je što niko ne bi ni pretpostavio odakle komplikacije – priča dr Fazlagić.
Foto: Profimedia
Ovo su baš drastični primeri i njih je malo, ali svakodnevno nailazimo na nešto što pacijent zaboravi ili ne želi da kaže.
– Često mi pacijentkinja kaže na kraju razgovora ili posle mesec dana da je zaboravila da mi kaže da leči štitnu žlezdu ili da je imala prelom karlice ili da se leči od depresije. One ne rade to namerno nego im se učini da to nema veze sa ginekologijom pa nije bitno. Međutim, sve je bitno i sve je povezano i nikad se ne leči bolest, već se leči čovek. Neophodno je reći sve, jer i neki mali podatak može biti ona kockica koja nedostaje da bi se postigao maksimalan rezultat – navodi dr.
Često pacijentkinje ne žele da prijave da su imale pobačaj, pogotovo ukoliko trenuntno leče sterilitet, a ne znaju da taj podatak lekaru znači mnogo jer činjenica da pacijentkinja može da ostane trudna znatno olakšava dalja ispitivanja. Nema beznačajnih podataka, nema tajni, to je prvi uslov i prvi korak za dalje.
– I kako vreme odmiče sve više vidim da su stari profesori bili u pravu i mada se danas često ne posvetimo dovoljno razgovoru sa pacijentom obuzeti laboratorjskim rezultatima i izveštajima. Kada naknadno analiziramo slučaj shvatimo da bi detaljna anamneza i verovanje pacijentu kad opisuje svoje stanje doveli do mnogo bržeg i uspešnijeg izlečenja – zaključuje dr Fazlagić.
Poverenje je neophodno – pacijenta prema lekaru ali i lekara prema pacijentu. To posebno važi za ginekologiju. Vi stvarno morate da otvorite dušu i da kažete najintimnije detalje i da se pri tome dobro osećate. To je ta neophodna komponenta transfera koji pacijent oseti prema doktoru. Prema tome tražićete za sebe doktora kod koga ćete se osećati prijatno, relaksirano i sigurno. Naravno da to možete naći, jer često zaboravljamo i mi doktori, a i pacijenti: da lekari postoje zbog pacijenata, a ne obrnuto.
Pročitaj još:
Žene, pripremite muškarce na vantelesnu oplodnju: Objasnite im da akupunktura ubrzava spermatozoide!
Svaki dan prođete pored nje, a ni ne pomislite da je lek: Evo u čemu vam sve može pomoći BOKVICA!
Istine i zablude o novom Zakonu: Da li smo stvarno svi potencijalni donori organa?
Uspešno ste se prijavili
