Da li ste jedni od onih koji vole da stvaraju svoje priče o tome šta rade ljudi u kolima pored vas? Da u obilasku novog grada zamišljate kakva je atmosfera u kući pored koje prolazite?
Doktor Vladimir Đurić, psihoterapeut u edukaciji, svakodnevno putem društvenih mreža objavljuje svoje misli, zapažanja i deli savete kako bi pomogao mnogima, ali i samom sebi.
Njegovi statusi, ali i blog bave se svakodnevnim temama, a problemi su obrađeni „narodskim jezikom“ koji je blizak svakom građaninu. Zbog svoje jednostavnosti, a opet jake poruke koje njegove rečenice nose, dobio je ogromnu pažnju „običnog naroda“.
Mi ćemo vam predstaviti njegova razmišljanja o sreći. A za to mu je bilo dovoljno da posmatra prolaznike u Knez Mihailovoj ulici.
Njegov status prenosimo u celosti:
Foto: Profimedia
„Po ovakvom vremenu Knez Mihailovom šeta po mojoj slobodnoj proceni oko pet hiljada ljudi.
Potpuno različitih…
I sasvim istih…
Sa generalno sličnim željama…
A dijametralno suprotnim problemima…
I potpuno istim spektrom osećanja…
A različito polarisanim raspoloženjima…
Neko je smrtno anksiozan oko položaja separea na večerašnjem splavu i eventualnim pogledom na nju… pored njega…
Neko je ludo srećan zbog pasulja preteklog od četvrtka koji se tek danas pravi, kad je odležao… iako je meso odavno pojedeno…
Neka razmišlja da li je vreme za servis silikona i da li je odabrana veličina adekvatna… potpuno nesigurna…
Neka razmišlja kad je beše zakazan sledeći turnus hemioterapije i kako je lepo što od jutros nije povraćala… potpuno raspoložena…
Jedan je depresivan jer ga manekenke više ne ispunjavaju… kokain ne radi…
Drugi je maničan jer je sedeo pored nje na predavanju i pozajmio joj list papira…
Visok i lep razmišlja kako ga posao izjeda i zarobljava i kako je džaba sav novac… ako nema vremena da bude srećan…
Nizak i ružan razmišlja kako bi kada bi prošao na onom konkursu povratio samopouzdanje i veru u sebe… i kako bi konačno mogao sa ponosom da se pogleda u ogledalu…
Puno zamišljenih očiju…
Foto: Profimedia
Naboranih čela…
Poneki osmeh…
Život vazda isti…
Stalna promena…
U glavi mi odzvanja takeaway note sa prošlonedeljnog predavanja „da ne vidimo život onakvim kakav on jeste, već onakvim kakvi mi jesmo!“…
I kako sve zavisi od perspektive…
Od uravnoteženosti…
Od prioriteta…
Od postavljanja stvari na odgovarajuća mesta, koje zaslužuju na celoživotnoj, a ne na trenutnoj skali…
Jer nismo više deca i ne mora nam se svaka želja ostvariti…
Ne mora biti volja naša…
To nigde nije zapisano…
To su samo želje…
I pravilan odabir…tj. smanjivanje apsolutnog broja istih…
Ta mudra skromnost je možda i jedini put ka zadovoljstvu…i sreći…
Jer zašto mislimo da će nas nešto novo usrećiti ako ni sa ovim što imamo nismo srećni?
Pročitaj još:
Zvezda Instagrama sa 93 godine: O ovoj baki svi pričaju zbog njenog načina života!
Uspešno ste se prijavili
