Ne možete da oplemenite dvorište velikim drvetom? Gajite bonsai!

Bonsai je način gajenja biljaka, može da se napravi od bilo kojeg drveta i sadi se u plitkim posudama. Taj način gajenja omogućava da se biljka oblikuje,  da izgleda kao u prirodi, a da ostane mala. Detalje oko negovanja, odabira biljke, održavanja i generalno uslova koji su potrebni za ovakvo drvo, ispričao nam je Tomislav Unkašević, bonsai hobista.

– Bonsai su biljke veličine od 15 centimetara do 140 centimetara, a visina biljka se određuje tako da biljka izgleda prirodno. Ova veština se razvila u Kini, a prvi pisani tragovi o tome su pronađeni u 3 veku pre nove ere. Ono što je interesantno jeste da je bonsai prenet u Japan i postaje je jedna vrsta japanske nacionalne umetnosti. U svetu je poznatiji kao veština i umetnost koja se razvija u Japanu, nego u svojoj matičnoj zemlji porekla – kaže Tomislav.

Tomislav Unkašević, Foto: Latif Adrović

S obzirom na njihov izgled, mnogi misle su ovako male biljke idealne za dekoraciju u zatvorenom prostoru. Ipak, ukoliko odlučite da ovakvo drvo držite u stanu, možete samo da štetite biljki.

– To je takođe jedna od zabluda koja postoji među ljudima, dekorisanje prostorija unutra ili napolju. Činjenica da su bonsai biljke male, ume da zavara ljude pa ih drže u zatvorenom prostoru, što većini vrsta ne prija. Kriterijum koji postoji za to je da, ukoliko vrsta u nekom podneblju prirodno živi na otvorenom, ona mora živeti napolju i kad se gaji kao bonsai. Ako se unese u kuću neko duže vreme, od sedam do 10 nedelja, ona ugine jer joj mikro klima ne odgovara. Tu postoji jedan jednostavan kriterijum, u zatvorenom prostoru se mogu unositi ovakve biljke zarad dekoracije na nekih tri do sedam dana – objašnjava Tomislav.

Foto: Latif Adrović

Biljke, koje u našim uslovima rastu kao kućne, mogu se gajiti kao bonsai u zatvorenom prostoru i odatle i potiče podela na unutrašnje i spoljašnje bonsaije. Unutrašnje su razne vrste fikusa, oleanderi, pitomi nar čak i maslina može da se gaji kao unutrašnji bonsai. Dok sve šumske vrste spadaju u spoljašnji bonsai. Ova podela dovodi do zaključka da bukvalno od svake biljke može da se gaji bonsai.

– Može čak i od kestena iako se zna da on ima veliki list kao slonovo uvo, ali tu postoji tehnika kako se veličina lista smanjuje i za nekih 3 ili 6 godina uspete da dobijete kesten koji ima list veliki kao palac – kaže Tomislav.

Foto: Latif Adrović

On naglašava da je najbolja stvar u gajenju bonsaija to što ne morate da budete stručni botaničar da biste uživali u ovim biljkama.

– Ja sam živ primer za to, budući da sam matematičar. Potrebno je da priučite o vrstama biljke i da znate kojoj kakvo svetlo odgovara, da li joj smeta vetar i slično. Osim toga, ovo nije zahtevan hobi, jedino doba godine koje zahteva da se odvoje dva dana u kontinuitetu ili nedelju dana svaki dan po malo, jeste proleće kada treba da se presadi biljka. Tada morate da imate zemlju, spremne posude (plitke saksije čija se dubina određuje po tome koliki je korenov sistem za biljku). Saksije bi trebalo da budu šečene na 1300-1400 stepeni kako ne bi upijale vlagu – savetuje bonsai hobista.

Foto: Latif Adrović

Alat treba da bude specifičan, jer su to makaze koje moraju da imaju zaobljene vrhove, pa  kad sečete granu ili izboljak sa grane ona malo zahvati i koru i posle kora preraste taj ožiljak. Što se zemlje tiče, takođe postoji tehnologija kako se sprema.

– Generalno imate dve vrste zemlje, to je ono najopštije.  Jednu koristite za listopadno, a drugu za zimzeleno drvo. Za listopadno drveće pravite smesu tako što pomešate 1/3 gline, 1/3  krupnog peska ili rečnog sitnog šljunka i 1/3 humusa i morate prilagoditi PH vrednost zemlje onome što biljci treba. Za zimzelene se koristi  polovina šljunka i 1/4 ili 1/8 gline i ostalo je humus. Takođe, zemlju treba prosejati da čestice budu različite granulacije jer to obezbeđuje prisustvo vazduha u zemlji i olakšava apsorpciju hranjivih sastojaka i razvoj korena. Sito možete sami da napravite, u gvožđarama kupite čelične mreže obično one od dva do pet milimetara širine i zakucate ih za drveni ram – savetuje Tomislav.

Foto: Latif Adrović

Danas ovaj hobi i nije toliko skup. Saksije se kreću od 15 do 40 evra, dok je komplet odličnog alata oko 140 dolara. Jedini manji problem je taj što se alat naručuje iz inostranstva jer nema da se kupi kod nas.

Ukoliko želite da počnete da se bavite ovim hobijem, pogledajte vodič za početnike: