U pojedinim danima nam nije potrebna nikakva zvanična potvrda pa da vidimo da je zagađenje na visokom nivou. Nažalost, sve češće smo obavešteni o tome kako se „građani Srbije guše u smogu i opasnim česticama u vazduhu“.
Ako želite teorijski: zagađenje vazduha je kontaminacija unutrašnjeg ili spoljašnjeg okruženja bilo kojim hemijskim, fizičkim ili biološkim agensom koji menja prirodne karakteristike atmosfere. Van stručnih termina, u pitanju je ona „magla“ koju ovih dana i te kako možemo da vidimo. Visoka temperatura kad joj nije vreme, nedostatak vetra koji bi pročistio vazduh i gust saobraćaj doprinose ovom lošem vazduhu.
Smog i čađ
Ovo su dva najčešća tipa zagađenja vazduha. Smog nastaje kada emisije iz sagorevanja fosilnih goriva reaguju sa sunčevom svetlošću. Čađ se sastoji od sitnih čestica hemikalija, zemlje, dima, prašine ili alergena – u obliku gasa ili čvrstih materija – koji se prenose vazduhom. Izvori smoga i čađi su slični. Oba dolaze iz automobila i kamiona, fabrika, elektrana, motora, generalno svega što sagoreva fosilna goriva kao što su ugalj i gas.
Foto: Pexels
Ono što sigurno znate, ako niste i sami osetili, smog može da iritira oči i grlo i takođe ošteti pluća, posebno kod dece, starijih građana i ljudi koji rade ili vežbaju na otvorenom. Još je gore za ljude koji imaju astmu ili alergije: ovi dodatni zagađivači mogu da intenziviraju njihove simptome i izazovu napade astme. Najsitnije čestice čađi u vazduhu, bilo gasovite ili čvrste, posebno su opasne jer mogu prodreti u pluća i krvotok i pogoršati bronhitis, dovesti do srčanog udara…
Ono što je sigurno jeste da mi sami od sebe ne možemo da uradimo ništa da bismo se potpuno zaštitili od ovih štetnih uticaja vazduha. Ipak, neke navike možemo da promenimo kako bismo sačuvali zdravlje i normalno funkcionisali u danima kada nam spoljašnji uticaj nameće otežano disanje.
Kako je opšte poznato, najveći intezitet zagađenja primećen je u ranim jutarnjim satima i kasno uveče, pa bi trebalo, koliko je moguće da ograničimo boravak na otvorenom. U ovom periodu ne bi trebalo da provetravamo domove. Kao i kod svake druge preventive, unos vitamina kroz ishranu je obavezan kako bismo obezbedili dovoljno antioksidansa, kao i unos dovoljne količine tečnosti.
Foto: Promo
Kao dodatak ishrani koristiti proizvode na bazi ekstrakta korijandera, jer se ova biljka tradicionalno koristi u cilju detoksikacije, neutralizacije slobodnih radikala u organizmu i eliminacije štetnih materija i toksina iz tela. Jedan od takvih proizvoda su Cilantro-x tablete, formulisane na bazi čistog korijandera i one mogu doprineti zaštiti ćelija i organizma od delovanja
aerozagađenja, odnosno udahnutih štetnih čestica iz vazduha.
Povećati unos egzogenih antioksidasa, kao što su astaksantin (AstaMax), omega-3 masne kiseline (Omega Vite i Omega Max Kids) i selen (Selen-Se), kako bi se sprečio oksidativni stres koji nastaje u organizmu usled dugotrajne izloženosti aerozagađenju (ovo se naročito odnosi na rizične grupe: starije osobe, hronični bolesnici, deca, trudnice i dr.).
Pročitaj još:
Počela je sezona respiratornih infekcija: Ovo je pravi način da suzbijete uporni kašalj
Zaboravili ste kako izgleda život bez migrene? Mi smo pronašli rešenje za vas!
Uspešno ste se prijavili
