Sećate li se Kristine Tine Savić, žene iz Duvaništa kod Šapca, koja je rođena bez materice? Prvi smo pisali o njoj, a od tada je pratimo kroz sve njene posete lekarima. Zahvaljujući tome što je bila dovoljno hrabra da govori o svom problemu i što se osmelila da je javnost čuje, danas odlazi na konsultacije kod doktora kako bi eventualno uspela da dobije transplantacijom matericu i tako se ostvari u ulozi roditelja.
Njenu sudbinu ima i Dora Aleksić iz Niša, cura koja je takođe za naš portal pričala o tome kroz šta prolazi i kako na njenu dijagnozu reaguje okolina, ali i emotivni partneri.
Kada se žene udruže i govore o svim preprekama na koje nailaze, onda i njihov problem izgleda mnogo blaži. U grupu dama koje su rođene bez materice „upisala“ se i Nataša Nikolić (26) iz okoline Jagodine, koja je takođe odlučila da za naš portal ispriča svoju priču.
– Problem sam primetila još kad sam imala 15 godina, jer su tada sve moje drugarice pričale o menstruaciji koju ja nisam imala. Tek sa 16 ili 17 godina sam prvi put otišla kod ginekologa, koji su me kasnije poslali na ispitivanje u Kliničkom centru GAK – počinje svoju priču Nataša.
Tada joj nisu saopštili u čemu je njen problem jer su želeli da budu sigurni, s obzirom na to da u tom periodu još nije bila dovoljno razvijena i kako ona naglašava „kasnio joj je pubertet“.
– Za tačan problem sam saznala tek sa 23 ili 24 godine kada mi je doktor u GAK saopštio rezultate posle laparoskopije i magnetne. Bilo mi je jako čudan i način na koji sam saznala, ali i sama vest me je iznenadila. Pa kako to? Tada mi je bilo mnogo teško, imala sam i operaciju ali sam bila prisebna. Dobra stvar u ovome jeste što se po malo razumem u medicinu jer sam završila medicinsku školu. Neke stvari koje su mi radili sam razumela, pa sam možda zato staloženija bila u tim trenucima – priča Nataša.
Foto: Privatna arhiva
Ono što ponekad stvara „veći problem“ od pravog problema jesu priče okoline i pogledi komšija koji ponekad i te kako zabole.
– Živim u seoskoj sredini i ljudi ovde baš i ne razumeju neke stvari. Nemaju baš svi razumevanja niti kapiraju suštinu mog problema. Na sreću imam drugarice koje znaju za moj sindrom i one pokušavaju da me razumeju i ohrabre! – kaže Nataša.
Ono što je teško pada jesu priče o svemu ovome, kao i pitanja o rođenju deteta. Kao i svaka žena, Natašin san je da jednog dana postane majka, zbog čeka je ovakve teme i te kako uznemire.
– Trenutno nemam ni partnera, a ne znam ni kako da ga nađem, odnosno da li će me on prihvatiti i šta će da kaže za moj simptom. Zaista mi je teško – naglašava Nataša.
Pročitaj još:
Čitateljka Aske prva u Srbiji progovorila: Rođena sam bez materice, ali ne odustajem od potomstva
Pratimo Kristinu na putu do transplantacije materice: Ovako je izgledao prvi susret sa doktorom
Uspešno ste se prijavili
