Bilo da ste u gostima, bilo da ste kod bake i dede, ili kod mame i tate, uvek ćete otići kući s hranom koju će vam spakovati.
Dobar domaćin, čini se, uvek ima pri ruci nekoliko praznih plastičnih kutija od, na primer, sladoleda, ili pak čvrstog jogurta. Uglavnom se hrana pakuje u plastične kutije, jer to i ne mora da se vraća, a najčešće to budu kutije od sladoleda. Međutim, iako se čine kao odlična alternativa namenskim plastičnim posudama za skladištenje hrane, sindikati potrošača upozoravaju kako je bolje izbegavati takve jednokratne plastične posude. One, kako kažu, nisu prikladne za ponovno korišćenje, ali ni za zamrzavanje, podgrevanje u mikrotalasnoj, pa čak ni za čuvanje. Ali zašto?
Ističu kako je jednokratna ambalaža namenjena za određenu hranu i za jednokratnu upotrebu. To znači da je ambalaža svakako ispitana za svoju specifičnu upotrebu, tako da su zakonski propisi o ispravnosti hrane u tom smislu usklađeni, ali za sve preko toga načelno postoji zdravstveni rizik.
Iako su se mnogi potpuno navikli da im se hrana mota u plastiku i čuva u plastičnim posudama, kombinacija hrane i plastike ne dolazi bez rizika. To je zato što nije sva plastika jednaka, dok hrana takođe ima različita svojstva koja različito reaguju na korišćeni materijal za pakovanje. Pri ponovnoj upotrebi kutije iz plastike mogu da se odvoje za zdravlje štetne materije i putem hrane uđu u telo. Kutija za sladoled u ovom je slučaju samo primer.
– Ukoliko je kutija namenjena prodaji sladoleda bez masnoća, moguće je da se ne poštuju zakonske granične vrednosti prenosa hemikalija kod masne ili tople hrane. Stoga masnu i vruću supu nikako ne stavljajte u kutiju sladoleda da se ohladi i zamrzne, nemojte je stavljati ni u mikrotalasnu da se odmrzne – upozoravaju.
Takođe, pakovanja za jednokratnu upotrebu nisu dizajnirana da izdrže pranje ili čak stavljanje u mašinu za pranje sudova bez oštećenja.
Stručnjaci ističu kako je teško proceniti zdravstvene posledice mikroplastike i hemikalija koje u organizam ulaze kroz jednokratnu ambalažu. To svakako zavisi od količine, genetske predispozicije, kao i od drugih propratnih faktora. Ali lekari, prenosi GrannyTricks.com, ne isključuju mogućnost dugoročnih šteta, poput povećanog rizika od raka i metaboličkih bolesti.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
