U proseku, ljudsko telo dobija 20% vode koja mu je potrebna iz hrane koju jede tokom dana. Hrana takođe može učiniti da se osećate toplije ili hladnije u zavisnosti od toga šta jedete.
HRANA KOJU TREBA KONZUMIRATI TOKOM VRUĆINA
Voće
Bobičasto voće je možda najbolja stvar za jelo kada je izuzetno vruće. Jagode čine ogromnih 92% vode, a bobičasto voće kao što su borovnice i kupine čine više od 85% vode. Pravilna hidratacija je neophodna kada temperature rastu.
Lubenica je takođe 92% vode i iznenađujuće je zasitna za mnoge ljude. I ananas i pomorandže su 87% vode, a pomorandže su prepune vitamina C.
Šljive, koje su koštičavo voće, čine 85% vode. Koštunjavo voće pomaže u prevenciji srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Jabuke se sastoje od 84% vode i svi znamo staru izreku – jabuka u kući, doktor iz kuće.
Kruške su takođe 84% vode. A, prema nedavnoj studiji, kruška dnevno može prepoloviti rizik od moždanog udara. Trešnje su 80% vode, a grožđe 81%. Grožđe je takođe bogato vitaminima K i C, a semenke grožđa su pune dodatnih antioksidanata.
DINJA
Jedenje dinje je još jedan odličan način da dobijete hidrataciju koja vam je potrebna. Dinja, koja je puna vitamina A i C i jedinjenja zvanog adenozin, sastoji se od 90% vode.
POVRĆE
Povrće može biti jednako korisno. Krastavci su možda povrće koje ima najviše vode sa 97%. Rotkvice, koje se često zanemaruju, čine 95% vode. Pored toga, bogati su riboflavinom, vlaknima, kalcijumom i magnezijumom. Celer je takođe 95% vode i dobar je za žvakanje.
Paradajz, koji neki ljudi takođe smatraju voćem, je 94% vode. Takođe su bogati antioksidansom likopenom, koji je poznat kao moćna prevencija raka. Spanać je 92% vode i učiniće vas jakim poput mornara Popaja.
Slatke crvene paprike imaju čak više vitamina C nego pomorandže. Oni takođe čine 92% vode. Šargarepa je 87% vode i pomaže u održavanju vida. Brokoli je 91% vode. Takođe ima jedinjenja za koja se pokazalo da pomažu u smanjenju rizika od raka. Drugim rečima, salate su savršene za vruće vreme.
SUPA
Mnogi ljudi možda neće pomisliti da jedu supu kada je napolju 100 stepeni ili više, ali to je zapravo prilično dobra ideja. Pre svega, supe, variva i kaše mogu pomoći u nivou hidratacije. Takođe, ako ste ljubitelj ljutog čilija, pomoći će vam da se rashladite.
Kada jedete toplu ili začinjenu hranu, vaš nervni sistem oseća porast temperature i pokreće tip znojnih žlezda koje se nazivaju ekrine žlezde da oslobađaju slane stvari.
Pošto u ljudskom telu postoji 2 do 4 miliona znojnih žlezda, znojenje vas zapravo hladi efikasnije od korneta sladoleda ili hladnog pića.
SLADOLED
Sladoled i druga hladna hrana mogu zapravo učiniti više štete nego koristi kada pokušavate da se ohladite. Prema mišljenju stručnjaka, konzumiranje hrane dovodi do povećanja temperature od varenja.
Ako ovo kombinujete sa brzim hlađenjem izazvanim sladoledom ili drugom hladnom hranom, vaše telo može prekomerno kompenzovati povećanjem vaše unutrašnje temperature. Drugim rečima, na kraju se osećate toplije nego pre nego što ste počeli da jedete sladoled.
MESO
Možda ćete želeti da izbegavate mnogo mesa ili hrane sa visokim sadržajem proteina tokom toplotnog talasa. Za varenje proteina potrebno je više snage za varenje, što stvara toplotu u procesu poznatom kao termogeneza.
DIURETIČNA HRANA
Namirnice poput manga, komorača, artičoke i špargle su diuretičke, što znači da će izbaciti vodu iz tela. Neophodno je da ostanete pravilno hidrirani tokom toplotnog talasa.
VISOKO OBRAĐENA HRANA
Takođe bi trebalo da izbegavate hranu koja je visoko obrađena i bogata šećerom, uključujući bombone, krofne, mafine, hleb, testeninu i žitarice. Telu je potrebno mnogo vode za metabolizam ove hrane.
Uspešno ste se prijavili
