– Pre četvrt veka, kada sam počela da se bavim ginekologijom, procenat carskog reza bio je 8 odsto i retke su bile pacijentkinje koje su imale svog doktora na porođaju. Danas je postotak carskog reza blizu 30 odsto i prilikom ulaska u porodilište najvažnije pitanje pacijentkinji je: čiji ste vi pacijent? – kaže ginekolog.
Šta se to promenilo u ovih 25 godina? Ono što je zaista evidentno je da su pacijentkinje koje rađaju postale značajno starije i samim tim više opterećene hroničnim bolestima. Za testiranje opravdanosti broja carskih rezova postoji vrlo laka formula: ako procenat broja carskih rezova raste, a opada mortalitetet i morbiditet novorođenčadi, onda je porast carskih rezova opravdan, ali ako procenat carskih rezova raste, a mortalitet i morbiditet ostaje isti, znači da se rade nepotrebni carski rezovi.
– Danas se u svetu sve više vraćaju prirodnom porođaju koji je podređen porodilji, kako bi se ona osećala što udobnije i lakše se prilagodila. Smatra se da se više od dve trećine porodilja može poroditi bez akušerskih intervencija. Kod nas to zaista nije slučaj – kaže dr Fazlagić.
Zbog čega su naše porodilje prestrašene i zašto većini gotovo da ne pada na pamet da je porođaj prirodni čin i jedan od najradosnijih događaja u životu?
– Od samog početka većina trudnica tretira trudnoću kao bolest. Dezinformacije koje kruže internetom i u njenom okruženju zastrašujuće su i postoji bezbroj užasnih priča koje se svi utrkuju da što pre ispričaju trudnoj ženi. Ti takozvani „saveti“ za trudnoću glase: trudnica ne sme da se farba i depilira, trebalo bi da jede za dvoje i poželjno je da leži čitavu trudnoću da bi sprečila pobačaj. Nedavno sam čula čak i savet da ako se pojavi krvarenje, zabranjeno je tuširanje. Ako jednu mladu i zdravu ženu okružite ovakvim informacijama, sigurno je da ona o trudnoći neće misliti kao o blagoslovenom stanju, već više kao o neopisivoj stravi i užasu koji je očekuju u sledećih devet meseci. Takođe, postoje brojne predrasude, koje se graniče sa sujeverjem, da ponašanje pacijentkinje, izbor lekara i terapija mogu sprečiti loše ishode – objašnjava ginekolog u svojoj brošuri.
U svakoj populaciji na svetu postoji oko 15 procenata pobačaja i nekoliko procenata prevremenih porođaja. Ma koliko medicina napredovala, u tim suštinskim stvarima nema promene.
– Mi još uvek ne znamo ko će doživeti pobačaj i nemamo način da to sprečimo. Da postoji lek za to i mogućnost da se pobačaj predvidi, mi bismo to rutinski radili i niko ne bi doživeo spontani pobačaj. Naravno, to nije slučaj i pobačaji su neraskidivi deo procesa evolucije – navodi doktorka.
Pacijentkinjama od samog početka treba govoriti da je trudnoća zdravlje, da je to najlepši period u životu žene i da treba da se ponaša što prirodnije. Da bi uživala u trudnoći, mora se upoznati sa simptomima trudnoće, mora se hraniti zdravo, vežbati i postepeno prilagođavati svoje telo promenama koje nastaju velikom brzinom.
– Ukoliko trudnica provede svih devet meseci u ogromnim strepnjama i okružena horor pričama, za nju porođaj neće biti prirodni završetak trudnoće, već nemoguća misija za koju su neophodne teške pripreme i planiranja. U devetom mesecu važno je da trudnica izabere bolnicu i da ima neke svoje želje u vezi s porođajem, kao što je epiduralna anestezija ili prisustvo oca na porođaju. Ukoliko zna da će se njene želje ostvariti, ići će mnogo opuštenije na porođaj i biće manje uplašena. Trudnice koje su pohađale škole za roditeljstvo i išle na psihofizičke pripreme mnogo su motivisanije za prirodni porođaj i manje su uplašene. Trend povratka što prirodnijem porođaju prisutan je u čitavom svetu, a trudnica je stavljena u centar pažnje. Okružena je poznatim licima, bira položaj za porođaj, muziku koja joj odgovara, masažu i aromaterapiju. Naravno da smo mi daleko od takvih uslova, ali neke stvari bismo mogli da promenimo. Za početak, da trudnoću tretiramo kao zdravlje a ne kao dijagnozu i da osnovno pitanje u porodilištu ne bude: čiji ste pacijent? – zaključuje dr Fazlagić.
Ukoliko bi se promenio tretman i pristup trudnoći, sve više žena bi o porođaju razmišljale kao o prirodnom završetku trudnoće, a ne kao o nemogućoj misiji.
Uspešno ste se prijavili
