Surogat majka je definisana kao ženska osoba starija od osamnaest godina, koja bez nadoknade ili sticanja bilo kakve imovinske koristi, a u cilju davanja deteta po rođenju donoru ili drugom licu, nosi embrion začet postupkom biomedicinske potpomognute oplodnje.
U praksi, to izgleda ovako: u matericu surogat majke se usađuje embrion nastao veštačkom oplodnjom jajne ćelije druge žene. Materica surogat majke narednih devet meseci služi kao inkubator. Tamo gde je to zakonom dozvoljeno, sastavljaju se opširni ugovori između naručioca i „pozajmljene“ majke.
Zakonska rešenja
Foto: Profimedia
Kod nas je bilo nekoliko javnih rasprava, a 31. avgusta 2009. godine je proglašen Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja.
Njegova primena je počela 1. januara 2010. godine. Članom 56. ovog Zakona (tačka 25), zabranjuje se u postupku biomedicinski potpomognutog oplođenja uključivanje žene koja ima nameru da dete posle rođenja ustupi trećem licu, sa ili bez plaćanja bilo kakve naknade, odnosno ostvarivanja bilo kakve materijalne ili nematerijalne koristi, kao i nuđenje usluga surogat majke od strane žene ili bilo kog drugog lica sa ili bez plaćanja bilo kakve naknade, odnosno ostvarivanja druge materijalne ili nematerijalne koristi.
– Naš zakon uopšte ne predviđa surogat majčinstvo, ali bi trebao da bude time obogaćen. Tu postoje ne samo pravna već i etička pitanja koja se moraju do detalja urediti pre donošenja zakona. Stavovi su podeljeni, ali potreba da neko bude roditelj je razlog zašto o ovome treba da se razgovara. Ipak, pre svega postoji etičko pitanje jer žena koja nosi devet meseci dete mora imati mogućnost da se kada rodi dete izjasni da li je i dalje pri odluci koju je imala na početku i čije je to dete zapravo. Ona se biološki, hormonski i psihološki može vezati za to dece i to je najveći etički problem. Formalno i pravno morao bi postojati neki dogovor u pisanoj formi kako bi žena koja nosi dete i žena koja ga želi, znale koja su njihova prava. Po meni bi to morao da bude dogovor iz potrebe, a nikako radi sticanja prihoda. Mislim da bi taj zakon mogao biti donešen u roku od dve, tri godine – kaže Slavica Đukić Dejanović.
Iskustva u svetu
Osim u Engleskoj i od skoro u Poljskoj, ni u jednoj drugoj zemlji Evropske Unije nije dozvoljeno surogat materinstvo. Ono je moguće u Rusiji, Poljskoj, Ukrajini, Americi i Kanadi i Makedoniji.
Cena za surogat majčinstvo u Poljskoj je između 15 i 22 hiljade američkih dolara, ali cene nisu fiksne i oko njih može da se pregovara.
U Kanadi, surogat majka ne može da bude plaćena, ali ima pravo na otplatu troškova koji se kreću od 40 do 50 hiljada dolara. Surogat materinstvo je dozvoljeno u šest američkih država i košta od 80 do 170 hiljada dolara. Troškovi zahvata u Rusiji su 42 hiljade evra, u Velikoj Britaniji od sedam do 15 hiljada funti, a u Ukrajini od 25 do 30 hiljada evra.
Prema rezultatima istraživanja, trećina surogat majki rođake ili dobre prijateljice majke primaoca. Svi vidovi roditeljstva, kao što su kvaliteti roditelja, emotivna povezanost, toplina i odgovornost majke prema detetu, bili su u istraživanjima bolje ocenjeni kod surogat porodica nego kod prirodnih. Deca iz surogat porodica ne pokazuju razlike u ponašanju, temperamentu, opštoj aktivnosti, prilagodljivosti novim situacijama i predvidljivosti reakcija u odnosu na decu iz prirodnih porodica.
Češka je najbliži primer zemlje u kojoj je surogat majčinstvo zabranjeno osim u slučaju onkoloških pacijentkinja kada je dopušteno na teret države.
Okolne države
Foto: Profimedia
Postoji dosta parova koji imaju svoj genetski materijal, ali žena najčešće zbog bolesti ne može da iznese trudnoću. Jedan od primera je čitateljka „Aske“ Kristina Savić sa Rokitanskim sindromom.
Neki od parova iz Hrvatske u ilegali odlaze u Ukrajinu ili Rusiju gde se u vrhunskim klinikama se vantelesnom oplodnjom oplodi jajna ćelija suprugovom spermom pa se embrion usađuje surogat majki. Devet meseci kasnije, ako je sve prošlo u redu, odlaze kući sa svojim detetom. U klinici dobijaju potvrdu o rođenju deteta i krštenicu, pa u Hrvatskoj ambasadi prijavljuju da se žena slučajno zatekla u Ukrajini i tamo rodila. Dobijaju papire za dete s kojim se vraćaju u Hrvatsku i prijavljuju ga. Najčešće nikome ne kažu kako su postali roditelji, a neke žene čak i lažiraju trudnoću kako okolina ne bi posumnjala.
Od kada je pre dve godine u Makedoniji surogat majčinstvo dozvoljeno zakonom preko 30 parova je potražilo informacije vezane za surogat majčinstvo, ali je broj žena koje su spremne da budu surogat majke veoma mali. Surogat majke mogu da budu žene između 25 i 50 godina, koje imaju bar jedno svoje dete, i da su makedonski državljani. Surogat majka može da bude samo jednom, a bračni parovi imaju pravo da na ovaj način dobiju najviše dvoje dece.
U jesen 2014. stigla je vest da je prva porodica u Makedoniji dobila dete posredstvom surogat-majke. Kako u to vreme u njihovoj zemlji još nije bilo zakona koji bi omogućio ovaj postupak, makedonski bračni par se obratio jednoj specijalizovanoj agenciji iz Ukrajine, koja ima još dve filijale, a jednu od njih u Bugarskoj. U obe ove zemlje, naime, surogat majčinstvo je već godinama dopušteno. Agencija sama obezbeđuje surogat majku, a osnovni „program“ košta oko 40.000 dolara.
Tokom trudnoće, bračni par surogat majki treba da obezbeđuje odgovarajuću hranu, negu i vežbe, ali u iznosu prosečne plate u Makedoniji. Tokom trudnoći i nakon porođaja, surogat majka može da dobije poklon vredan najviše 100 evra.
Surogat materinstvo je neuobičajena pojava, koja izaziva mnoge dileme i strahove, ali za sada i jedino rešenje problema za žene koje više od svega žele da zasnuju porodicu, a nisu u mogućnosti.
Uspešno ste se prijavili
