Mirisi koje volimo kada pada letnja kiša

I sa njom dolaze mirisi koji bude uspomene, koji nas vraćaju. Na detinjstvo, na spokoj, na jednostavne trenutke.

To nisu skupi parfemi. To su mirisi koje ne možeš da kupiš — samo da osetiš kad im se prepustiš.

Miris zemlje posle kiše

Prvi talas kiše na vrelom asfaltu, ili još bolje — na suvoj zemlji. To je onaj miris koji svi znamo, ali ga ne možemo lako opisati. Zove se petrihor, i miriše na sveže, čisto, novo.
Kao da svet samo što nije krenuo iz početka.

Miris kafe dok kaplje po prozoru

Nema bolje pozadine za šolju kafe od zvuka kiše. Miriše jače, bogatije, dublje. Možda jer si konačno usporio, pa je i kafa usporila s tobom. Nema je u prolazu – ona je sada glavni događaj dana.

Miris posteljine dok se uvučeš nazad u krevet

Onaj trenutak kad si mislio da si gotov s ležanjem, ali onda padne kiša i telo te povuče nazad pod pokrivač. Miris jastuka, blago hladnih čaršava i tvoje kože na njima. Čisto, sigurno, tvoje.

Miris sveće koju si zapalio tek onako

Vanila, cimet, sandalovina… svejedno je. Miris sveće je ritual. Znak da si se smirila, da si se okrenula sebi. Da želiš da ovaj dan bude nežan, topao, iako je jul.

Miris kože posle tuširanja

Tiho, toplo tuširanje dok napolju kiši. Peškir oko ramena. Koža miriše na sapun, na čist početak.
Kao da si skinula sve slojeve dana i ostala samo ti, u svojoj koži, mirna.

Kiša leti ne nosi melanholiju. Ona donosi predah. Oprati prozore iznutra i spolja. Oprati misli. Oprati očekivanja. I pustiti mirise da nas podsete — da je sve u redu i kad ne jurimo ništa.