U moru nepotrebnih fotografija sa letovanja, “noge viršle” u prvom planu, novi obrok u još novijem restoranu, nađoh Banovce i jedan hangar, nakon više kopanja dođoh do još jednog hangara, a oba objedinjena nazivom- muzej Macura.
Nije mi bilo teško da jednu subotu posvetim Banovcima, i Novim i Starim, i uputim se u taj neotkriveni prostor.
Naziv: Muzej Macura, privatni muzej savremene umetnosti
Osnovan: 2008. godine
Lokacija: Blizu Beograda (oko 25km)
Adresa 1: Zenit 1, Zemunska bb, Novi Banovci;
Adresa 2: Zenit 4, na 5 kilometara od Zenita 1, putanja će vam biti objašnjena na prvoj lokaciji
Radno vreme: Subotom i nedeljom od 12 do 18 časova (obavezno najavljivanje telefonom)
Naplaćivanje ulaza: Besplatan ulaz, možete da ostavite dobrovoljan prilog u namensku kutiju u muzeju
Neophodno poneti: Avanturistitčki duh
„Muzej Macura će prvenstveno funkcionisati kao institucija zadužena za čuvanje, proučavanje i izlaganje umetničkih i istorijskih predmeta iz zbirke njegovog osnivača. Površina Muzeja Macura je oko 650 m2. Izložbeni prostor je na dva nivoa, a muzej ima depo, stambeno-radni prostor i kafe-bar sa prodajnim pultom i sanitarnim čvorom. Okolo je park (in progress) koji se od jednog mesta strmo spušta prema Dunavu, sa voćnjakom, parkovskim skulpturama i rezidencijalnim objektima za goste. Voćnjak ima karakteristike posebne muzejske zbirke, jer sadrži sadnice sorti jabuka koje se odavno više ne gaje sistematski. Prostor je ograđen i ima sopstveni parking.“
Sve gore napisano je nešto što ćete naći da na njihovom sajtu i to je u redu, mogu da se izvuku i informacije da je tu kolevka beogradskog nadrealizma, zenitizma, avangarde…
Ali ono što nećete naći na sajtu jeste- domaćin Zenita 1, koji nije umetnik niti veliki poznavalac umetnosti, rekla bih, ali jeste domaćin čovek, tako jednostavan, dobar i mudar. On ne zna možda sve umetnike i nazive dela, ali zna zašto je dosta toga u muzeju u simbolu jabuke, zna da napravi sa suprugom specijalni sirup od lavande, domaću kafu, da dotakne srce lepom, ljudskom konverzacijom. Bio je čak slobodan i dopadljiv da mi kaže kako on naziva pojedine eksponate i tako da mi stavi do znanja da se saživeo sa tim mestom. Hoće i da prenese utiske drugih posetilaca, samo one interesantne, vredne pomena. Kao i neke “insajderske priče” o samom muzeju i njegovoj duši. O umetnosti neka pričaju istoričari umetnosti, kolekcionari i drugi poznavaoci avangarde, ja diram u ljudskost. Eksponati, slike, skulpture su interesantne, neobične i prijaju oku, ali opuštena atmosfera sa domaćinom doprinosi lepom osećaju.
Nemojte da vas iznenadi kada dobijete na ulazu kesu, svaki posetilac je dobije kada zakorači tamo i mora da ispuni jedan zadatak – da nabere što više jabuka može. Postoji 27 različitih vrsta jabuka koje se nigde više ne rađaju i vi imate privilegiju da ih probate, uberete, odnesete kući.
U tih 600 i nešto metara kvadratnih vodite računa, hodajte obazrivo i otvorite širom oči, jer vrlo lako može neki detalj da promakne, a greota je, što bi babe rekle, da se ne vide na primer imaginarna vrata u zidu, neka vaza u panju, neverovatan pogled na Dunav, istočnjačka skulptura u cveću i tome slično.
Napunih kesu jabukama, popih sirup od lavande, kafu i dobih šoljicu razgovora. Posebno iznenađenje je usledilo kada sam uz “do viđenja sledećeg” dobila i drvence lavande, posebno dizajnirano, da može da posluži kao dekoracija u stanu. Nasmejana, zadovoljna, uputih se u Zenit 4, da vidim šta i ko me tamo čeka.
Zenit 4 je magacin, nekadašnje skladište žita. Koliko je u Zenitu 1 intimnija i prisnija atmosfera, ovde je sve aktivnije. Više prostora, više ljudi i pas koji ležerno pozdravlja sve prisutno i oplemenjuje svaki metar kvadratni kojim prođe.
Imala sam sreću da naletim na gospodina Macuru, kolekcionara i osnivača ovog muzeja savremene umetnosti. Saznah od njega da postoje i Zeniti 2 i 3 po Beogradu i okolini, kao i šta se novo sprema u “njegovoj kuhinji”, ali ne i pojedinosti o samim predmetima iz muzeja. Brzo je otišao u svoj mir.
I tamo smo posluženi sirupom od lavande, ali za razliku od Zenita 1, ovde sami pravite sok, podešavate odnos sirupa i vode, pa šta vam Bog da. Atmosfera je prijatna, baš kao i povetarac kojeg je Dunav slao.
Hangar takođe obiluje nesvakidašnjim predmetima koji mame poglede, ali nema opisa. Meni, hodajućoj ljubopitljivosti i avanturisti koji nije “bog zna kakav” poznavalac umetnosti, a samim tim ni zenitizma, može da se istakne kao mana. Uvela bih ili neko stručno vođenje ili bar da postoji pored predmeta ime i prezime osobe čiji su, kao i godina, pa nek traži po internet koga šta zanima. Ili da postoji osoba koja bi o nekim predmetima ispričala priču “pozadine”. Onu neku zanimljivost koja ne postoji ni na jednoj internet stranici, a može da doprinese da se predmet pogleda iz nekog drugog ugla. Ja to gledam, upijam, lepo mi je, ali sam imala dosta pitanja bez odgovora. Recimo, kome je i kako palo na pamet da štap za šetanje ubaci u džezve?!
Ko će ga znati?!
Možda je i bolje ovako, svako doživi na svoj način, zamisli neku priču o svakom ekponatu i tako odluta u druge dimenzije. Kad sam videla da mi informacije manjkaju prepustila sam se mašti i
pričala svoje priče.
Tako da, otvorite se za nešto novo, raznesite svoja čula savremenom umetnošću i posvetite vikend Banovcima, nećete se pokajati.
Iskustva i vaše utiske možete da nam napišete u komentaru!
Zavirite u još detalja u našoj galeriji:
Uspešno ste se prijavili
