Gotovo da ne postoji osoba na ovome svetu kojoj ne smetaju naredbe. Kada nam se kaže da nešto uradimo, odjednom se probudi neki bunt u nama i ljutito odbijemo, samo zato što nam je na neki način naređeno.
U razgovoru sa psihologom Radmilom Grujičić pokušali smo da potražimo odgovor na pitanje: Zašto ne volimo da radimo ono što nam je naređeno?
– Postoje situacije kada ljudi osećaju da su u problemu i često to dele sa ljudima koji su im manje ili više bliski. Kod sagovornika takav sadržaj može isprovocirati mišljenje, predlog šta bi bilo najbolje da osoba uradi kako bi problem rešila, te često ljudi „kao iz topa“ nude rešenja. Nekada su ona zaista korisna i konstruktivna, a nekada nisu – kaže psiholog.
Ljudi različito reaguju na ponuđena rešenja, predloge.
– U osnovi je spremnost, otvorenost osobe da prihvati ponuđeno rešenje. Nekada osoba nema osećaj da joj je potreban savet, već samo deli problem, „ventiliše se“ kako bi smanjila napetost jer je još pod ustikom nekog događaja, ali nema stav da joj treba mišljenje druge osobe jer verovatno smatra da i sama ume da reši problem. Često se nuđenje rešenja može doživeti kao – evo ja znam, ja mogu to da rešim, kao da se iza toga podrazumeva – ja sam bolji, pametniji, spretniji…pa ti nudim rešenje. Ovakav doživljaj može biti protumačen kao nedovoljno poštovanje sagovornika, njegove ličnosti, njegovih sposobnosti, i može izazvati burnu reakciju. U osnovi ovakvih konfliktnih situacija je u osnovi nesporazum – objašnjava Grujičićeva.
Nečija žalba za jednu stranu može biti čisto ventilisanje u cilju opuštanja, a druga strana to može doživeti kao apel za pomoć i potrebu da se na apel odgovori. Te, ukoliko se nakon odgovora (predloga rešenja problema) naiđe na otpor i bunt i strana koja je dala predlog se može osetiti izneverenom, nasankanom, izmanipulisanom.
– Jednostavno, koliko god da nešto smtramo za problem i to delimo, ne mora se podrazumevati da smo spremni da u istom trenutku budemo otvoreni, spremni da prihvatimo i prepozanmo rešenje. A posebno i to što rešenje problema za jednu osobu ne mora biti i najbolje rešenje problema za osobu koja taj problem ima. Da bi se ovakve situacije funkcionalno prevazišle najbolje bi bilo da osoba pre davanja saveta proveri da li sagovornik želi da čuje mišljenje, savet, predlog, i ukoliko ne želi, da to s razumevanjem i prihvati – zaključuje mRadmila Grujičić, psiholog iz psiho centra „Psihomedica“.
Pročitaj još:
Razgovarali smo sa stručnjacima u potrazi za odgovorima: Da li vrednujemo prirodnu lepotu?
Shvatite kao pohvalu, ne kao negativnu konotaciju: Zašto je dobro da vam kažu „Promenio si se“?
Uspešno ste se prijavili
