Holden Kolfild, buntovni tinejdžer, izbačen iz škole zbog svih loših ocena, govori nam o sebi, kroz samo nekoliko svojih dana. Rečnik mu je uličarski, pun psovki i poštapalica, doduše u našem prevodu u manjoj meri nego u originalu. Njegov susret sa svetom odraslih je grub, surov, sirov. Ne postoji štit čak ni u vidu njegove omiljene kape, koji nije dovoljno jak da ga zaštiti.
Jedna mlada, ranjena duša govori iz dna svoje povređenosti i bola, sa svom pristrasnošću koja priliči tim godinama. Pritom osuđuje svaku vrstu foliranja, koje provlačimo kroz život kao odraslo ponašanje. Čak i one kurtoazne gestove koji su nam druga priroda, u vreme društvenih mreža još i više. Verujem da bi današnja situacija ličnog marketinga preko društvenih mreža Holdena potpuno nokautirala, kako on kaže.
I današnje vreme interneta, smart uređaja, električnih automobila i dalje se vrlo snažno suočava sa temama iz kniige, bez presedana u pojedincu. Odrastanje, seksulanost, bunt i otpor i dalje su više nego aktuelni i uvek će biti, samo nekom može da bude prijatno da o tome govori, a nekom lakše da gura pod tepih i da se ne bavi se njima, čak ni na nivou umetnosti.
Foto: Privatna arhiva
Javnost je više puta reagovala i zabranjivala ovu knjigu, što zbog jezika koji koristi, što zbog činjenice da je ubica Džona Lenona, atentator Ronalda Regana i glumice Rebeke Fišer imao primerak ove knjige. To je bio dovoljan znak da se knjiga afirmiše kao kontroverzna i opasna, bez mogućnosti da se brani. Danas možemo da se pitamo, šta je to „Lovac u žitu“ probudio u ovim ljudima, odmetnicima, da li bi to imali u sebi i da nije ove knjige? Da li bi opravdanje za svoja dela našli u nekoj drugoj? Ovo su pitanja za neka stručna lica, a mi kao laici, možemo da donesemo odgovor za sebe.
Ipak uz ovu knjigu generacije su odrastale, ona je bila nezvanična lektira neshvaćenih buntovnih tinejdžera, deo slagalice koji im nedostaje da shvate sebe i druge, urbani vodič kroz pitanja o životu, ljudima, iskrenosti, boli.
Ostavljamo vam nekoliko citata iz knjige, a vi procenite sami da li smo svi potencijalni atentatori, odmetnici ili možda samo licimeri:
„Dosta mi je od ega, ega i ega. Svog, i svačijeg drugog. Dosta mi je od toga što svi žele negde da stignu, urade nešto drugačije ili budu interesantni. To je odvratno.“
„Ako postoji reč koju mrzim, onda je to moćno! Kako lažno zvuči!“
„Bože kako volim kad su klinci fini i uljudni kad im pomognete da pričvrste rolšue ili tako nešto. A klinci većinom to i jesu. Zaista jesu.“
“Muka mi je od toga što nemam hrabrosti da budem apsolutni niko.“
„Dosta mi je toga da mi se neko samo sviđa. Molim se Bogu da upoznam nekoga koga ću i da poštujem.“
“Ljudi uvek misle da govore apsolutnu istinu.”
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Maja Marković
