Postoji mnogo faktora koji su povezani sa brzinom starenja, kako naslednog tako i faktora iz okruženja, ali nova studija, objavljena u časopisu „Planet Today“, ukazuje na jedan manje razmatran faktor – krvne grupe.
Krvna B grupa sporije stari
Istraživači su analizirali različite podatke i došli do zaključka da osobe sa krvnom grupom B sporije stare. Naime, kako su ustanovili naučnici, obnova ćelija i regeneracija tkiva se brže odvija kod osoba sa B krvnom grupom, što samim tim odlaže unutrašnja i spoljašnja „oštećenja“ tela, iliti znake starenja.
Još jedna studija istraživača iz Japana, objavljena u časopisu „Eksperimentalna gerontologija“, povezala je krvnu grupu B sa dužim životnim vekom.
Istraživači, naravno, ističu da to ne menja odlučujuću ulogu koju u starenju imaju još tri faktora:
- vežbanje
- ishrana
- društveni život i upravljanje stresom
Druge studije, međutim, pokazuju suprotno. Jedna od njih, objavljena u časopisu „BMC Medicine“ povezuje krvne grupe A i B sa većim rizikom od smrti od kardiovaskularnih bolesti, ali i sa većim rizikom od raka želuca.
To, dakle, znači da je potrebno više studija da bi se utvrdilo kako krvne grupe utiču na proces starenja kod ljudi.
Dve faze procesa starenja
Bez obzira na krvnu grupu, nedavna studija je pokazala da starenje nije proces koji napreduje kontinuiranim tempom, već da postoje dve faze kada se proces starenja ubrzava, a to je tokom sredine četvrte i za vreme šeste decenije života. Naime, istraživači sa Univerziteta Stenford u Kaliforniji su ustanovili da se proces starenja ubrzava najpre oko 44. godine, a potom u 60. godini.
Prema naučnicima, molekularne promene koje se dešavaju tokom ove dve faze mogu da objasne zašto ljudi često primećuju prve, iznenadne znake starenja, kao što su bore, opuštena koža, seda kosa, bol u mišićima i zglobovima i povećana osetljivost na virusne infekcije, prenosi Blic.
„Studija objašnjava zašto mnogi ljudi tako iznenada primećuju znake starenja“, objašnjava Džon Vajt, lekar i bivši direktor američke Uprave za hranu i lekove (FDA).
Iako se ova studija možda ne odnosi na sve osobe, naučnici ove nalaze ocenjuju impresivnim, jer pokazuju da su velike promene u ljudskoj biologiji u 40-im i 60-im godinama podjednako značajne kao i one koje se dešavaju u adolescenciji.
„Istraživanje poništava trenutne modele starenja, kao što su epigenetika i druge teorije postepenih i linearnih promena, kao što je ona koja se odnosi na stalno povećanje nivoa šećera u krvi. Ali, čini se da su velike promene u našoj biologiji u 40-im i 60-im godinama podjednako značajne kao i one koje se dešavaju u adolescenciji“, poručio je Dejvid Sinkler, molekularni genetičar, istraživač dugovečnosti i profesor na Univerzitetu Harvard.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
