Na današnji dan, pre tačno 26 godina, u Tokiju je, na inicijativu Svetskog pokreta za ljubaznost, održana prva Konferencija o ljubaznosti, na kojoj je donesena deklaracija koja promoviše univerzalne vrednosti – poštovanje ličnih sloboda, ideje posebnosti i prihvatanja različitosti.
U deklaraciji se navodi i da je ovaj dan prilika da razmislimo o svojim dosadašnjim postupcima, postavljajući se iznad teritorijalnih, kulturoloških ili religijskih granica, te da „treba da shvatimo da smo deo globalnog društva, jer nismo ni bolji ni lošiji od pripadnika drugih kultura, rasa ili religija“.
Svetski dan ljubaznosti se obeležava širom sveta, u Japanu, Australiji, Kanadi, Nigeriji, Saudijskoj Arabiji, a sve veću popularnost stiče i u Indiji, Italiji, Singapuru i Ujedinjenom Kraljevstvu, gde građani, kroz učešće u organizovanim društvenim aktivnostima, skreću pažnju da ljubaznost treba da bude stvar svakodnevnice.
U Srbiji se Svetski dan ljubaznosti ne obeležava posebnim događajima, ali ipak pojedine stvari možemo i samoinicijativno da uradimo – da „stanemo“ na loptu, budemo tolerantni i učinimo makar jednostavne, sitne gestove koji će nekome ulepšati dan a zbog kojih ćemo se i mi osetiti bolje.
Savremena psihologija drži do toga da ljubaznost prema drugima uvećava i našu sreću. Nauka tvrdi da će smeh, poklon, kompliment ili kratka poruka dragoj osobi uticati na to da nas organizam nagradi obilnom dozom oksitocina – hormona sreće. Ipak, sopstveno zadovoljstvo ne mora uvek da bude povod za našu ljubaznost prema drugima.
U trenutku kad je društvena podeljenost sve veća, kad netrpeljivost i netolerancija postaju nova normalnost, jedan ovakav mali praznik može da predstavlja nov početak u životu svakog od nas, piše Danas.
Uspešno ste se prijavili
