Organizam alergične osobe burno reaguje na neke stvari iz našeg prirodnog okruženja koje inače nisu štetne. Takve stvari se nazivaju alergenima. Reakcija na alergene obično stvara upalu koja uzrokuje različite simptome, kao što su polenska groznica, ekcem, astma i mnoge druge.
Kod zdravog organizma antitela štite od virusa, bakterija i infekcija. Kod alergičnih osoba imuni sistem pogrešno shvata određeni alergen kao neprijatelja i počinje da stvara antitela kako bi se odbranio od njih. Takva antitela, koja se nazivaju imunoglobulini, vežu se za mastocite kojih ima u obilju pod površinom kože, u nosu, očima, plućima i organima za varenje.
Kada antitela pronađu alergen, uhvate ga, izazivajući mastocite da stvaraju moćne hemikalije, uključujući histamin. To izaziva alergijsku reakciju. Alergijska reakcija može se dogoditi odmah ili nakon nekoliko sati posle kontakta sa određenim alergenom. Alergijska reakcija može uzrokovati različite simptome.
Foto: Profimedia
Simptomi alergijske reakcije:
Simptomi alergijske reakcije zavise od toga na kakav način alergen ulazi u telo. Na primer, ono što udišemo kroz nos, obično uzrokuje simptome u nosu, očima, sinusima i grlu. Svima poznata reakcija na polen je alergijski rinitis, ili polenska groznica.
Simptomi delovanja alergije se mogu podeliti na osnovu dela našeg organizma na koji utiču:
Koža: koprivnjača, ekcem i otekline lica
Disajni putevi: nos (polenska groznica), grlo (otekline), pluća (kašalj, teško disanje)
Sistem za varenje: mučnina, povraćanje, bolovi u trbuhu, proliv
Nervni sistem: osećaj malaksalosti, bledilo, nesvestica.
– Od aprila kreće cvetanje drveća, pa trave i na kraju ambrozije. Simptomi su najčešće kijanje u seriji, svrab u grlu i ušima, kašljanje. Najbolji način da izbegnete ovo mučenje je da izbegavate odlazak u prirodu ili napolje, ali to nije uvek moguće. Najbolje što lekar može da uradi je imuno terapija koja utiče na tok bolesti. Terapija suzbijanja simptoma se odvija tako što se pacijentu daju alergeni po određenoj šemi kako bi se smanjila preosetljivost. Alergeni se daju u malim dozama u vidu kapi ili injekcije. Ali to se nikada ne radi kada počinje sezona alergija već mesecima unapred, nekad i godinama da bi učinak bio kako treba. Ipak najčešće je lečenje lekovima, preparatima koji se ubrizgavaju u nos ili kapima za oči. Neki lekovi su u vidu tableta, a nije na odmet ispirati nos i oči imitacijom fiziološkog rastvora koji obnavlja sluznicu – kaže Sanvila Rašković prof. dr pulmolog alergolog.
Foto: Profimedia
Postoje tri osnovna principa u lečenju alergija, a to su izbegavanje alergena, uzimanje lekova koji smanjuju simptome, imunoterapija ili kombinacija ovih metoda.
Ispitajte se koje su to biljne vrste na čiji ste polen alergični i potražite savet lekara koji će vam lekovi olakšati simptome. Ako je ikako moguće, što duže boravite u zatvorenom prostoru tokom sezone cvetanja biljaka na čiji ste polen alergični, a kišne dane birajte za šetnju. Stalno se umivajte i češće perite kosu jer se polen zadržava u vlasima kose.
Kada počne hladno i vlažno vreme uglavnom prestaju tegobe izazvane alergijom na polen. Ukoliko se alergijska reakcija nastavi, pogotovo kada duže vreme boravite u zatvorenom prostoru, moguće je da ste alergični na mnogobrojne alergene koji se mogu naći u kućnoj prašini tj. da imate takozvanu alergiju u zatorenom prostoru.
– U kući nikako ne smete držati cveće ili bilo koje biljke koje mogu biti okidač alergije. Ko ima jaku alergijsku kijavicu često može da dobije bronhijalnu astmu i tada je terapija komplikovanija – objašnjava prof. dr Sanvila Rašković.
Alergeni koji se prenose u vazduhu su grinje, polen, dlake mačaka i pasa. Udisanje ili dodir s takvim alergenom izaziva osip, naticanje očiju, polensku groznicu ili astmu.
Prehrambeni alergeni unose se sa hranom i najčešće stvaraju probleme u stomaku i crevima. Simptomi alergije mogu varirati od blagih, do teških i po život opasnih.
Bilo koja vrsta hrane može izazvati alergijsku reakciju. Najčešći prehrambeni alergeni su jaja, kravlje mleko, kikiriki, soja, pšenica, semenke, riba i školjke.
Procenjuje se da svaki peti Evropljanin pati od alergijske kijavice izazvane polenima drveća, trava i korova. Statistike pokazuju da kada jedan roditelj ima alergiju verovatnoća da će i dete biti alergično je 50 odsto, a kada alergiju imaju oba roditelja ova verovatnoća je 75 odsto. Smatra se da čak 71 odsto pacijenata pati istovremeno od nosnih i očnih simptoma usled alergije na polene.
Uspešno ste se prijavili
