Istorija beleži da je upotreba karmina otpočela u doba sumerske kraljice Pu-abi, poznate i kao Sub-ad, koja je vladala oko 2.500 godine p.n.e. Kada je u ovom veku otkriven njen grob u gradu Uru, kraj nje su pronađeni mnogobrojni predmeti, među kojima i ruž od usitnjenog dragog kamenja crvene boje, u kojem su i tragovi olova.
U to doba karmini su pravljeni i od raznobojnih cvetova, koji su drobljeni i nanošeni na usne.Ugledne Egipćanke na usne su stavljale mešavinu narandžaste gline i smole koju su pripremale kod kuće, dodavale joj cvetne ekstrakte i pakovale u drvene ili metalne kutijice.
Foto: Profimedia
Kleopatra je naročito volela jarkocrvenu nijansu, koja je dobijana mešanjem izdrobljenih mrava i buba, a za sjaj je korišćena riblja krljušt, što je sastavni deo i većine današnjih karmina.
Žene su se „karminisale“ i sokovima iz gorkih biljaka, pretpostavlja se da je karmin u drevnom Egiptu pravljen i od kane, a korišćena je i alga fukus koja je mešana sa bromom i jodom, a davala je ljubičastu nijansu. U doba stare Grčke viđenije Grkinje kasnije nisu odvajale od kutijica sa karminom, sa kojima su i sahranjivane.
A u Rimu, druga Neronova supruga Popeja Sabina, na raspolaganju je imala na stotine dvorskih dama koje su brinule o njenom izgledu, a naročito o tome da u svakom trenutku bude nakarminisana. Lekari su za nju pravili ruž od fukusa i crvenog vina.
Karmin je jedno od osnovnih oružja u „lovu na muškarce“. Istraživanja su pokazala da će muškarci pogled na našminkanim crvenim usnama zadržati oko sedam sekundi, dok će se na bezbojnim zadržati samo dve sekunde.
Mračni srednji vek doneo je i mračna vremena za ruževe, koje je crkva zabranjivala, a žene koje se karminišu smatrala je vešticama koje će završiti u paklu.
Anatemu sa ruža skinula je engleska kraljica Elizabeta Prva, za vreme čije vladavine je postalo moderno lice belo kao kreč i izrazito crvene usne, mazane krejonom napravljenim od biljnih i životinjskih sastojaka, crvenog živinog sulfida i pčelinjeg voska. Odjednom su počele da se propagiraju prednosti karmina koji, navodno, štiti od bolesti pa i smrti, tako da je kraljica na samrtnoj postelji tražila da joj dvorkinje non-stop popravljaju karmin.
Foto: Profimedia
U Francuskoj je glumica Sara Bernar prkosila moralistima i vremenu u kom je živela. U javnosti se namerno pojavljivala noseći karmin boje krvi, kršeći tako stroge zabrane. Njena hrabrost preplivala je i Atlantik, odnosno stigla do Njujorka, gde su pripadnice lepšeg pola, u borbi za dobijanje prava glasa, karmin pretvorile u simbol ravnopravnosti polova.
Prepoznatljivu kutijucu, kakvu danas ima, ruž je dobio 1915. godine. Pakovanje od metala, dugačko pet centimetara i ruž ubačen u dno poklopca koji se prstom izvlačio, dizajnirao je Moris Levi. Velikoj popularnosti ruža doprinele su glumačke zvezde poput Marlen Ditrih, Grete Garbo i Džoan Kraford.
Crvena boja je svakako oduvek i u najvećem delu sveta najpopularnija. Postoje razna tumačenja šta ta boja poručuje. U Egiptu je predstavljala boju vagine, u Francuskoj zdravlje i jedrost, a danas mnogi smatraju crveni karmin na usnama kao poziv na seks.
Danas gotovo da nema žene koja ne koristi ruž. I, ma koliko tvrdile da se ulepšavaju da bi sebi bile lepe, treba imati u vidu da njihovu strast ka ruževima raspiruje i pomisao kako će crvenim, pink ili narandžastim usnama privući pažnju nekog muškarca i to sa pravom.
Pročitaj još:
Nova tehnika: Ako naučite OVAKO da se šminkate, neće vam biti potrebni filteri na fotkama
Lančići više ne idu oko vrata: Ovaj nakit je hit ove sezone!
Uspešno ste se prijavili
