Melanom je maligni (zloćudni) tumor pigmentnih ćelija kože. Može se javiti na svakom delu tela i kada se proširi u unutrašnje organe, smatra se jednim od najzloćudnijih tumora.
Melanome nije lako prepoznati na prvi pogled jer često izgledaju slično kao mladeži, te je potrebno informisanje kako stanovništva tako i zdravstvenih radnika o boljem prepoznavanju ranog melanoma, kako bi se na vreme reagovalo i sprečilo širenje bolesti u limfne čvorove i unutrašnje organe.
Srbija takođe beleži rast u broju novootkrivenih slučajeva. Godišnje se dijagnostikuje oko 6oo novoobolelih od malignog melanoma i kada se otkrije u ranoj fazi ii odstrani hirurškom intervencijom, ne ugrožava zdravlje. Ipak, imajući u vidu da se u Srbiji i do 30% osoba dijagnostikuje u kasnoj fazi kada je rizik za širenje bolesti velik, kod do trećine obolelih se zabeleži širenje bolesti. Godišnje se u Srbiji leči oko 170 ljudi od metastatskog melanoma i kod velikog broja je postojeća hemioterapija terapija nefikasna.
Foto: Latif Adrović
Imunološka terapija, u samo 5 godina napravila je ozbiljna pomake u lečenju, jer je višestruko efikasnija od klasičnih citostatika, a manje toksična. Praktično, zbog svojih svojstava u pospešivanju imunog odgovora organizma na napade tumorskih ćelija, imunoterapija predstavlja revoluciju u terapiji karcinoma. Prema „Global HealthCare“ imunoterapija se 2015. godine našla na 1. mestu TOP 10 lekova koji obećavaju da će spasiti živote.
– Prema najnovijim podacima sa takozvanom imunoterapijom i ciljanom terapijom, više od 40 odsto pacijenata živi najmanje tri godine od kada je bolest dijagnostikovana, a do trećine obolelih ima dugotrajne odgovore na nove oblike imunoterapije, čime im se produžava život do 10 godina. Postoje najave da će do kraja godine dve vrste lekova biti dostupno u okviru zdravstvenog osiguranja. Jedno je imunnoterapija koja podiže imunološki sistem, a druga vrsta lekova su takozvani ciljni ili target lekovi koji deluju na jednu mutaciju koja se nalazi u ćelijama melanoma i kada se ona blokira tumor se povlači- kaže prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, dermatovenerolog sa Vojno-medicinske akademije.
S obzirom na to da su mehanizam dejstva i efekti terapije izuzetno obećavajući, trenutno se ispituje za veći broj kancerskih tipova koji uključuju karcinom pluća, bešike, bubrega itd. Na taj način karcinomi, pa i melanom, u razvijenim zemljama postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest.
– Imunoterapija podstiče odbranu organizma od melanoma i blokira mehanizme kojima ćelije tumora, u ovom slučaju melanoma, urušavaju imunološki odgovor domaćina. Sa ovim lekovima, ponovo se uspostavlja efikasan imunološki odgovor na melanom i omogućava smanjenje i nestajanje tumora. Dokazano je da su ovi lekovi značajno efikasniji od ranije hemioterapije, a ono što je primećeno da pacijenti koji odgovore na terapiju dugo imaju odgovor i više od pet godina. – naglašava prof. dr Kandolf Sekulović.
Uspešno ste se prijavili
