Većina ljudi zna da treba da izbegavaju ultra-prerađenu hranu, sve veći broj istraživanja ih povezuje sa nizom ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući demenciju, kardiovaskularne bolesti i neke vrste raka.
Neki od ovih artikala su očigledni – mislimo na viršle, bombone jarkih boja i drugu tradicionalnu nezdravu hranu – dok se za druge obično ne smatra da su previše obrađeni. Možda glavni među njima? Mnogi hlebovi koji se nalaze na policama prodavnica prehrambenih proizvoda.
Šta treba da imate na umu kada pokušavate da pronađete manje obrađene opcije hleba? I šta se uopšte kvalifikuje kao ultra-prerađen hleb?
Zašto se hleb ponekad smatra ultra-prerađenom hranom?
Istraživači često kategorišu hranu prema stepenu obrade prema sistemu klasifikacije koji se zove NOVA skala. Prema NOVA skali, hrana spada u ova četiri glavna tabora:
- Neobrađena ili minimalno obrađena: Ove namirnice su ili u svom prirodnom stanju ili su jedva izmenjene. Oni uključuju stvari kao što su avokado, mleko i jabuke.
- Prerađeni kulinarski sastojci: Ovi proizvodi su prošli minimalnu obradu, poput presovanja, rafiniranja ili mlevenja. Bademovo brašno i maslinovo ulje spadaju u ovu kategoriju.
- Prerađena hrana: Ova hrana je promenjena od svog prirodnog stanja i često im se dodaju šećer, ulje, so ili druge supstance. Mogu uključivati konzerviranu tunjevinu i neke sireve.
- Ultra-obrađena hrana: Ova hrana je obrađena i sadrži dodatne sastojke kao što su veštačke boje i arome, konzervansi i drugi sastojci za očuvanje njihove teksture. Mnoge ultra-obrađene namirnice su upakovane.
Na početku, hleb spada u kategoriju prerađene hrane, s obzirom da obično sadrži brašno, so, šećer, kvasac i vodu. Ali ponekad hleb može da se nađe u grupi ultra-prerađene hrane, i nije potrebno mnogo da se napravi ta promena.
Onog trenutka kada imate određene vrste aditiva u hlebu, on postaje ultra-obrađen. Ti aditivi mogu uključivati kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze, emulgatore, stabilizatore i konzervanse.
Oni su tu da poboljšaju ukus i teksturu i pomognu da hleb može da stoji na policama prodavnica nekoliko dana, a da ne postane suv ili buđav.
Najbolji način da se utvrdi da li je hleb ultra-obrađen je da pročitate listu sastojaka. Što je lista duža i što je reč stranija, to je najverovatnije ultra-obrađena.
Pekarski hleb obično nije ultra-obrađen i to pokazuje primer da onaj koji ste kupili ujutru će verovatno do večeri da se isuši i neće imati onu svoju mekoću.
VRSTE ŽITARICA ZA PRAVLJENJE HLEBA I NA ŠTA OBRATITI PAŽNJU
Mnogo je vrsta žitarica koja se koristi za pravljenje hleba.
Cela zrna sadrže sve delove celog semena biljke, ili jezgra, u svom prirodnom obliku. Zbog toga sadrže više vlakana, vitamina i minerala od rafinisanih žitarica, kao što je belo brašno. Stručnjaci preporučuju traženje hleba napravljenog od jednog ili više celih žitarica koje su na vrhu liste sastojaka. Možda ćete videti brašno od celog zrna, ovas ili pšenicu.
Posebno je važno ispitati sastojke umesto da se jednostavno oslanjate na termine pakovanja kao što je „cela pšenica“, jer ove marketinške oznake nisu uvek tačne. Samo zato što piše „pšenica“ ili „cela pšenica“ ne znači nužno da je 100% zaista ona i iskorišćena.
Kada birate između integralnog, ultra-obrađenog hleba i manje obrađenog belog hleba, preporučuje se da razmotrite svoje ciljeve. Ako, na primer, pokušavate da održite stabilan nivo šećera u krvi, pšenični hleb može da bude najbolja opcija.
Morate da znate da se iz belog hleba „iščupa više vlakana“ i da ovako pripremljen može da utiče na nivo glukoze.
Ali ako hleb od celog pšeničnog zrna sadrži mnogo šećera, kao hleb od celog zrna pšenice od meda, to bi takođe trebalo uzeti u obzir, jer ni on nije 100% zdrav.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
