Uglavnom nesvesno, kucnu u drvo kako bi bili sigurni da ništa neće krenuti po zlu. Odnosno, ako gledamo istorijski, kucnu od drvo kako bi oterali zle duhove koji se u njemu nalaze.
Pre dolaska hrišćanstva i islama mnoge paganske grupe i kulture, od Irske pa do Indije obožavale su stabla. Neki su ih koristili za proricanje sudbine, drugi su ih koristili u religioznim ritualima, a treći (poput drevnih Kelta) smatrali su da su stabla domovi drevnih bogova i duhova.
Jedna od mogućih verzija je da su prvi pagani koji su naselili Evropu kucali u drvo (od kojeg su bile napravljene kuće) kako bi isterali zle duhove iz drveta i sprečili ih da prisluškuju razgovore unutar doma. Ovo se verovatno ustalilo i u Srbiji jer se često dešava da se uz kucanje tri puta čuje i rečenica“Da ne čuje zlo“.
Varijante običaja…
U Španiji se dodirne drvo nakon nekog događaja koji bi mogao doneti lošu sreću. Amerikanci i Britanci često zadrže ruku par sekundi na drvetu, a ponekad i samo pokucaju.
U Rumuniji se veruje da se loše stvari mogu izbeći kucanjem u drvo, a u Bugarskoj se kuca u drvo kako bi se izbegle loše vesti.
Zašto baš tri puta?
Kucanje u drvo jeste prošireno širom sveta ali ipak se na poseban način vrši u Srbiji. Pravilo je da morate da kucnete tri puta i to da vam prsti budu okrenuti ka gore. Ukoliko je šaka okrenuta ka površini objekta u koji kucate ona samo još dublje „zakopavate“ nesreću, duhove ili zlo. Tri puta se kuca zbog Svetog trojstva, u ime Oca, Sina i Svetoga duha.
Kod nas se najčešće kuca u drvo kako bi se nešto dobro potvrdilo, odnosno kako ne bi pošlo po zlu, ili da ne „ureknemo“.
Dakle, ukoliko vam nešto dobro ide, kucnite ta tri puta uz čuveno „Da ne čuje zlo“ i ne dajte tim zlim duhovima da čuju da vam je krenulo.
Uspešno ste se prijavili
