Koliko je realno očekivati dostupnost vakcine u ovoj godini u svetu i u Srbiji? O ovoj temi razgovarali smo sa Aleksandrom Tripkovićem, direktorom kompanije AstroZeneca Srbija.
– Ponosan sam što je AstraZeneca lider u jednom tako izazovnom i slobodno mogu reći spasonosnom projektu po ceo svet. Na razvoju vakcine radimo zajedno sa Univerzitetom Oksford. Prošle nedelje, vakcina-kandidat je ušla u fazu I kliničke studije, gde se proučava bezbednost i efikasnost na zdravim dobrovoljcima u okviru pet studijskih centara u Engleskoj. Podaci iz faze I biće dostupni sledećeg meseca, a prelazak u kasnije faze studija moći će da se odvije polovinom ove godine. Od tih podataka zavisiće i procena kada bismo mogli da imamo vakcinu spremnu za distribuciju, naš cilj je da do kraja ove godine već proizvedemo do 100 miliona jedinica, ukoliko se vakcina pokaže efikasnom – rekao je Tripković.
Stručno govoreći, vakcina-kandidat primenjuje virusni vektor baziran na oslabljenoj verziji virusa obične prehlade (adenovirus), a sadrži genetski materijal SARS-CoV-2 “spike” proteina (membranski protein odgovoran za vezivanje virusa za ćelije domaćina). Rekombinantni adenovirus vektor je izabran da stvori snažan imuni odgovor od jedne doze i ne razmnožava se, te ne može uzrokovati infekciju kod vakcinisane osobe.
Foto: Envato
– Prioritet zaposlenih u farmaceutskoj kompaniji AstraZeneca je da obezbedimo kontinuirano snabdevanje pacijenata lekovima, a takođe i da sačuvamo zdravlje svih naših zaposlenih kao i zajednice u kojoj živimo. Naš odgovor na pandemiju i borbu protiv virusa COVID-19 je konkretan kako na nacionalnom tako i u međunarodnom okviru – kaže Tripković.
Predstavništvo kompanije AstraZeneca u Srbiji je brzo reagovalo i dalo značajan doprinos u iznosu od 7 miliona dinara kroz donaciju medicinskih aparata, zaštitne opreme i lekova zdravstvenim institucijama Republike Srbije. Kompanija neće koristiti nijedan vid pomoći kroz propisane mere Vlade Republike Srbije.
„AstraZeneca je globalna, biofarmaceutska kompanija koja se vodi naukom i fokusira na razvoj lekova, prvenstveno za lečenje oboljenja u tri terapijske oblasti – onkologija, kardiovaskularno-nefrolosko-metabolička oboljenja, i pulmologija i imunologija. Sediste kompanije je u Kembridžu, prisutni smo u preko 100 zemalja sveta, a naše inovativne lekove koriste milioni pacijenata u svetu. Ovaj posao doživljavam kao veliku privilegiju jer radeći ga doprinosim da i pacijentima u Srbiji bude omogućeno lečenje ovim lekovima.“
Pandemija Covida polako jenjava. Situacija u kojoj smo se našli je bila veliki test i za zdravstvene sisteme i biće potrebno neko vreme da sagledamo kako smo se nosili sa njom. Po vašem mišljenju, šta smo već naučili iz ovog iskustva kada je u pitanju zdravstvo generalno?
– Iz mog ugla – najsnažnija poruka je da smo na žalost, globalno gledano, potcenili važnost naučnog rada i ulaganja u inovacije. Najbolji dokaz da potkrepi tu tvrdnju je to što smo u 21. veku protiv ove zarazne bolesti morali primarno da se borimo fizičkom distancom i izolacijom – što je rešenje primenjivano još pre nekoliko vekova, i to nije nešto čime čovečanstvo može da se ponosi. Rešenje treba tražiti u izgradnji dodatnih veza između inovativnih kompanija i univerziteta, osnaživanju inovativnih ekosistema i startap kompanija. Ova kriza nas je takođe naučila da je kontinuirano investiranje u sektor zdravstva bitnije nego što se misli, i da je to bitno ne samo za zdravlje ljudi već i za celokupnu ekonomiju i stabilnost jednog društva.
Takođe, deo mogućeg rešenja leži i u snažnijoj digitalizaciji u zdravstvu. Mi jesmo krenuli da digitalizujemo naše zdravstvo i već je dosta uloženo u tu oblast, ali svakako moramo da nastavimo i još više radimo na boljem umrežavanju baza podataka, lakšem praćenju stanja pacijenata, boljem prikupljanju podataka i praćenju efekata terapija i slično. I na kraju, mislim da će u budućnosti doći i do drugačijeg pristupa u finansiranju zdravstva uopšte. Verujem da će i naša država prepoznavanjem benefita koje donose inovativni lekovi još više sredstava usmeriti u ovom pravcu, kako bi lekovi najnovije generacije bili dostupni i našim pacijentima. Neki od postojećih lekova, koji bi mogli da imaju dobar efekat u lečenju pacijenata zaraženih Covid-om se već testiraju, naročito u rizičnim grupama, kao što su pacijenti sa dijabetesom ili srčanom insuficijencijom. Dostupnost takvih lekova u Srbiji bi trebalo ubrzati. Sa Republičkim fondom za zdravstvo i Ministarstvom zdravlja imamo dobru komunikaciju, a u protekloj godini je portfolio inovativnih lekova prilično proširen. Sad je jasno da je to bila dobra odluka i nadam se nastavku saradnje u tom pravcu.
Uspešno ste se prijavili
