Od svih razloga zbog kojih jedemo, dosada nikako ne bi trebalo da bude na tom spisku. Odlučili smo da kasno uveče pojedemo nešto jer nismo ručali, pa to ima smisla. Napravili smo ukusan kolač i nije red da uzmemo samo zalogaj? Pa u tome nas niko ne može sprečiti, još manje nas osuditi.
Sa druge strane, jedenje iz dosade u pravilu je besmisleno. To se gotovo uvek dešava kada nam nije potrebna fiziološka potreba za hranom, a posle prvih nekoliko zalogaja to nije ni zadovoljavajuće – jer nismo baš bili gladni.
Funkcija hrane kakvu dugo poznajemo je jasna: hrani naše telo. Prava hrana pruža nam dovoljno hranljivih sastojaka da ostanemo živi, budni i produktivni tokom dana. To je energija. Kad naše telo želi više hrane, šalje signale da nas obavesti. Te signale nazivamo glađu. Kad smo gladni, pojedemo obrok dok ne dobijemo još jedan signal: da smo siti. Jedenje kada je dosadno ide u suprotnost sa svim onim što znamo o hrani i našim prirodnim sklonostima.
Foto: Envato
Pa šta se tačno dešava u mozgu kada ovo radimo?
Struka kao glavnog krivca vidi hormon dopamin. Još uvek se otkriva šta ovaj pametni mali hemijski glasnik čini, ali trenutno razmišljanje je da je to presudno za iskustvo motivacije i nagona. Koju god trenutno opsesiju da imate, na šta god da ste navučeni, možete da se kladite da vam dopaminski neuroni „pucaju“, primoravajući vas da preduzmete usklađene, usmerene akcije da postignete ono što želite.
Oslobađanje dopamina u mozgu može dovesti do toga da se osećate stimulativno i motivišuće. Jedno istraživanje nedavno je otkrilo da su najsrećniji trenuci tipičnog dana učesnika bili oni gde je nešto jeo.
Dopamin je hormon u mozgu snažno vezan za osećaj nagrade i zadovoljstva. Zato nije slučajno da lekovi zavisnosti dramatično povećavaju proizvodnju dopamina u mozgu, dok je nedostatak dopamina često povezan sa depresijom.
Foto: Envato
Pogodite šta ima uticaja na nivo dopamina? Ako ste prvo pomislili na hranu, u pravu ste!
Mnogo namirnica doprinosi povećanju proizvodnje dopamina, ali namirnica koja nam daje neželjenu hranu daje nam onaj dopaminski špic kakav toliko želimo kada nam je dosadno. Ove namirnice su posebno dizajnirane s tim u vidu: slanost, šećer i masna hrana izazivaju osećaj „nagrade“. U stvari, ova se logika može primeniti i na emocionalno prejedanje, tj. zašto neki ljudi pojedu čitavu činiju sladoleda kad su tužni. Razmislite o tome: da li vam je dosadnije da pojedete par brokolija ili kesicu?
Sigurno ćete se osećati bolje nakon čipsa, tako da je to očigledan izbor. Sir je druga hrana za koju se zna da daje dopamin. Na kraju, naučna studija koja pokazuje da jedemo isključivo kako bismo razbili monotoniju povezanu sa dosadom je delimično tačna. Ne jedemo uvek kada nam je dosadno, često radimo samo ono što nam daje novi osećaj uzbuđenja. Međutim, kada je u pitanju jedenje iz dosade i konzumacija nezravih namirnica, za to je kriv dopamin.
Pročitaj još:
I hormonima treba predah: Da li su oni krivi kada se ugojite ili odlakavite?
Romantična biohemija: Za „ludilo“ u ljubavi su krivi hormoni!
Budite se umorni, a uveče dobijete naboj energije? Doktorka Sanja Toljan zna šta vam je!
Uspešno ste se prijavili
