Rodilo se, treba ga ljuljati! A vala i proslaviti! Svaka porodica sa radošću dočekuje dolazak još jednog člana, a proslave se prave u skladu sa željama i mogućnostima.
Ipak, zbog tradicije i običaja, postoje neke razlike između proslave dolaska deteta na svet u gradu i na selu.
Proslava u unutrašnjosti Srbije – kogod došao, dobrodošao!
Postoji izreka koja kaže da je potrebno celo selo da odgaji dete. E pa, tako je i to celo selo potrebno da se dolazak na svet malenog bepca obeleži kako dolikuje. Uz širu i užu rodbinu. I bar dva susedna sela. Kad je bal, nek je maskenbal!
Iako smo naglasili da svako slavi u skladu sa željama i mogućnostima, u manjim mestima se rođenja proslavljaju uglavnom baš široko, kao manja svadba, recimo.
Podelićemo iskustvo jedne novopečene tetke koja je u mesec dana bila na čak dve ovakve proslave. Jedna se održala u selu a druga u gradu. Draga Jovanović kaže se u selima proslave pretvaraju u svetkovine.
– Moj brat je dobio drugu devojčicu nedavno, a kada se prva rodila, bila je pandemija i nikako nismo mogli da proslavimo kako dolikuje. Kada je snajka bila u osmom mesecu trudnoće, pala je odluka, iznajmljuje se sala, ceo bend sa dva pevača i pevačicom, i zovu se svi iz sela i bližeg porodičnog kruga, dakle nekih 250 do 300 ljudi. Nama to u Zapadnoj Srbiji ništa nije neobično, volimo da okupljamo ljude i da slavimo naveliko. Imali smo sreću da je prostorija namenjena za proslave u našem selu bila slobodna tada, a da nije, snašli bismo se nekako. Ko ne može da iznajmi salu, podigne šator – kaže Draga.
Naravno, ljudi dolaze na čast i u kuću domaćina.
– Najbliže komšije i prijatelji u prolazu svrate na piće, da se nazdravi za novorođenče baš kad se beba rodi. Ali se zna da se sve dešava na dan kada je zakazana velika fešta, pa tako nema raspremanja kuće i spremanja ručkova. Ponosni tata se cepa kada se svi okupimo, a za tu priliku smo spremili bar tridesetak majica. Šta da vam kažem, kreće se oko pet popodne a rastaje se dok poslednji gost stoji na nogama. Hej, dete se rodilo, pa ima li šta lepše za proslaviti – pita se gospođa Jovanović.
– Kod nas se okupilo tačno 260 ljudi. Mogu vam reći da sam bila iznenađena, ako uzmemo u obzir da je bilo usred nedelje i da je bio radni dan. A slavili smo negde do pola dva iza ponoći. Na meniju je bio lovački gulaš i pečenje, a što se tiče pića, bilo svega, samo je rakija bila malo jača, ali preživeli smo nekako – podelila je svoje iskustvo sa sela Draga.
Proslava u gradu – malo manje gostiju, ali ništa tiše i isto žestoko!
Kao što smo napomenuli, Draga je igrom slučaja posle nekoliko nedelja bila i na gradskoj proslavi.
– A, šta da vam kažem, moje najbliže i najdraže osobe su se porodile negde u mesec dana. Snajka i najbolja drugarica. To ne da mora da se proslavi, nego da se proslavi za sve pare!
U gradu nije bilo 260 ljudi, al bilo je žestoko!
– Beba nas je sve ubrzala, jer je po terminu trebalo da se rodi kasnije, međutim, ona je odlučila kada će, mi smo se samo povinovali. Prvo smo se spontano okupili u stanu gde drugarica živi sa suprugom. Kako je ona u porodilištu, uživo smo joj „slali izveštaj“. Svaki trenutak okupljanja je zabeležen i prosleđen. Najbliži prijatelji i samo najbliža porodica. Al, opet bilo nas je oko 20. Drugaričin suprug je bukvalno pocepan bar 15 puta. Muziku smo puštali na laptopu, roštilj je naručen, ma sjajno. Satima se pevalo, dok nismo onemeli – sa osmehom prepričava ova ljubiteljka proslava.
Glavna žurka je bila zakazana za sutradan, u jednom lokalu na Novom Beogradu.
– Da li smo bili umorni od prethodne noći? Ma, da li mislite da je iko razmišljao o tome. Naravno, onima sa mamurlukom nije bilo lako, ali klin se klinom izbija. Okupilo se do sedamdesetak ljudi, velika su familija i imaju mnogo prijatelja. Naravno, bila je tu i muzika uživo, ne baš dva pevača i pevačica kao u selu, ali bilo je savršeno. I tata se latio mikrofona, a to što je stalno jadničak bio iscepan, šta ćemo?! Sve je bilo savršeno. Negde verujem da je i ovo velika proslava za grad, pošto se uglavnom održavaju u uskom krugu. Ipak, da podsetim, dva se dana slavilo i to kako – završava priču Draga.
Na kraju, nije važno gde se slavi. Ni koliko je ljudi bilo. Važno je da se najlepši trenuci u životu obeležavaju sa onima koje najviše volite i koji iskreno dele vašu sreću i da se napravi bar još jedna mala proslava kad beba malo poodraste.
Živeli!
Uspešno ste se prijavili
