Porodica je veoma važna za razvoj dece. Razvod je životni događaj sa visokim nivoom stresa za celu porodicu.
Deca su zavisna od roditelja i u nepovoljnom položaju tokom razvoda jer je to van njihove kontrole. Ovde predstavljamo zapažanja o deci čiji su roditelji razvedeni ili razdvojeni kako bismo povećali svest o negativnim posledicama razvoda.
Pojedinci pogođeni razvodom roditelja imaju veći rizik od razvoja različitih stanja mentalnog zdravlja, uključujući emocionalne poremećaje i poremećaje ponašanja, loš školski uspeh, depresiju, anksioznost, suicidalne ideje, pokušaj samoubistva, uznemirenost, pušenje i zloupotrebu supstanci. Problemi nakon razvoda kod dece variraju u zavisnosti od toga koliko su imali godina kada su im se roditelji razveli.
Tokom istraživanja na ovu temu, primećeno je da je rani roditeljski razvod negativnije povezan sa putanjama internalizovanih i eksternalizovanih problema nego kasniji razvod/razdvajanje, dok je kasniji razvod negativnije povezan sa ocenama. U drugoj studiji, razvod kod roditelja je bio značajno povezan sa poremećajem veće upotrebe alkohola, višom zavisnošću od cigareta kod adolescenata.
U studiji Tullius et al 7 nivoi i internalizujućih i eksternalizujućih problema bili su značajno viši u periodu nakon razvoda roditelja, u poređenju sa adolescentima koji nisu doživeli razvod.
Razvod roditelja u kasnoj adolescenciji ne dovodi do problema mentalnog zdravlja, kao što je ranije pokazano, dok takvi problemi mogu preovladavati među mladim adolescentima. To ne znači da razvod roditelja stvara manje problema u kasnoj adolescenciji nego ranije, ali su ovi mladi možda razvili sposobnosti prilagođavanja. U kliničkoj praksi takođe su primećene različite emocionalne, bihejvioralne, psihosomatske i konverzivne poremećaje kod dece, posebno kod preadolescenata i adolescenata, pre i/ili posle rastave ili razvoda roditelja.
Deci često nedostaju informacije i veštine da prevaziđu izazove koje nosi razvod. Konfliktni odnosi između roditelja čine najveću prepreku koja detetu otežava da se uspešno nosi sa promenama u porodici. Iako se roditelji nose sa teškim osećanjima, poželjno je da im dete i njegova interesovanja stave na prvo mesto.
Da bi se porodični sistem stabilizovao, obično su potrebne 2 do 4 godine. Lekari mogu pomoći porodicama pružanjem podrške i saveta, i zalaganjem za decu u sistemima koji služe razdvajanju porodica. Lekari mogu pružiti informacije kako bi pojedinci koji rade sa takvom decom prepoznali i bili osetljivi na njihove individualne potrebe, i pružili podršku i negujuća iskustva za decu u školama, kampovima i sportskim aktivnostima. Ovi napori će promovisati bolje ishode mentalnog zdravlja dece pogođene razdvajanjem roditelja.
Najvažniji način da se minimizira emocionalna šteta za decu uključenu u razdvajanje i razvod je da se obezbedi da deca održavaju bliske i bezbedne odnose sa oba roditelja, osim ako postoji zlostavljanje ili zanemarivanje od strane supružnika ili dece, ili zloupotreba supstanci od strane roditelja.
Objašnjenje i savetovanje deteta prilagođeno uzrastu i saveti i smernice za roditelje, kao i preporuka materijala za čitanje, mogu pomoći u smanjenju potencijalnih negativnih efekata razvoda. Često, upućivanje na profesionalce sa stručnim iskustvom u društvenim, emocionalnim i pravnim aspektima razdvajanja i njegovih posledica može biti od pomoći za ove porodice.
U zaključku, želimo da naglasimo da se kod dece pogođene razvodom roditelja mogu uočiti različiti psihosocijalni, psihosomatski i konverzivni poremećaji. Lekari zainteresovani za zdravlje dece mogu uočiti probleme razdvajanja roditelja tokom evaluacije dece. Upućivanje na profesionalce sa iskustvom u razdvajanju može biti od pomoći roditeljima u sukobu.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
