7-10 % žena u reporduktivnom periodu pate od sindroma policističnih jajnika. Većina žena i ne zna da ima ovaj sindrom sve dok ne pokušaju da ostanu u drugom stanju.
Najčešći simptomi ovog sindroma su:
- Povišene vrednosti androgena, hormon koji kao i testosteron, može da utiče na pojavu akni, povećanu maljavost na licu i telu, a ponekad se može ustanoviti samo iz krvnih analiza.
- Problemi sa ciklusom : Ciklus može da bude neredovan, mogu izostajati neki ciklusi, ponekad ciklus može da prestane da dolazi mesecima. Ovi poremećaji utiču na to da se poremeti proces sazrevanja jajnih ćelija, ovulacija, dakle direktno utiču na plodnost žene.
Izraz «policistični jajnici» opisuje izgled jajnika tokom ultrazvučnog pregleda. Jajnici izgledaju kao da imaju jako puno malih folikula (10 ili više svaki od jajnika) sa jednim vodećim folikulom koji treba da sazre ali ne raste kako bi trebalo i ne dolazi do ovulacije.
Klinički direktor klinike Embryolab, Νikos Christoforidis MD, FRCOG, DFFP, Hirurg, akušer – ginekolog, suosnivač Embryolab Academy, obaveštava nas da u Embryolabu žene kojima je dijagnostifikovan sindrom policističnih jajnika dobijaju terapiju u skladu sa Medjunarodnim Evidence based uputima, stvorenim 2018. godine od strane profesionalca u domenu Zdravstva na međunarodnom nivou i uz podršku Američkog društva za asistiranu reprodukciju (ASRM) i Evropskog društva za asistiranu reprodukciju ESHRE). Vodimo se ovim uputima kako bi smo poboljšali kvalitet života žena koje imaju ovaj sindrom i kako bi pružili visok nivo usluga tokom terapije stimulacije jajnika i procesa vantelesne oplodnje.
1. Ako imam dijagnostifikovan sindrom policitičnih jajnika da li je potrebno da uradim vantelesnu oplodnju kako bi ostala u drugom stanju?
Odgovor je ne. Mnoge žene imaju PCOS i većina njih može da ostvari trudnoću na prirodan način. Puno žena ima redovan ciklus dakle i ovulacija se dešava onako kako bi prirodno trebalo. Teže je ostvariti trudnoću onim ženama kod kojih su ciklusi neredovni. Potrebno je da te žene povedu računa o ishrani i da redovno vežbaju kako ne bi imale višak telesne mase i da koriste terapiju ako je potrebno kako bi izazvale ovulaciju i na taj način ostvarile trudnoću bez nekih drugih medicinskih intervencija.
Vantelesna oplodnja je rešenje za žene koje imaju PCOS ali i druge probleme kao što je patologija jajovoda, mali broj spermatozoida u spermogramu partnera i kada pokušava duže vreme da ostane u drugom stanju prirodno ili putem inseminacije ali bez rezultata.
2. Koje su negativni efekti i komplikacije koje mogu da očekujem ako imam PCOS i uradim vantelesnu oplodnju?
Žena koja ima sindrom policističnih jajnika kada udje u postupak vantelesne oplodnje je više osetljiva na hormonsku terapiju od drugih žena, dakle proizvodi veći broj jajnih ćelija tokom stimulacije i njeni jajnici proizvode više hormona.
Ukoliko se ne vodi računa takva stimulacija može da dovede do sindroma hiperstimulacije jajnika i da utiče na ceo organizam , u kome se može zadržavati tečnost , naduti stomak , može doći do otežanog disanja i mokrenja.
Danas sindrom hiperstimulacije gotovo da ne postoji jer se koriste novi protokoli , kontorlisane stimulacije koje zajedno sa medotom krioprezervacije odnosno zamrzavanja svih dobijenih embriona za rezultat imaju da žena ne bude u opasnosti i da se embrioni vrate u matericu u nekom od narednih ciklusa. Embriotransfer se radi kada su idealni uslovi, samo se uradi priprema endometrijuma.
Foto: Envato
3. Kakav je uticaj sindroma policističnih jajnika na vantelesnu oplodnju?
Kada je uzrok neplodnosti sindrom policističih jajnika to je zato što postoji odsustvo ovulacije i mogu postojati i drugi problemi kao pojava nezrelih jajnih ćelija.
Isprobanim protokolima (šemama terapije) stimulacije koje koristimo u vantelesnoj oplodnji ciljano izazivano sazrevanje jajnih ćelija i tako dobijamo što veći broj zrelih jajnih ćelija koje možemo oploditi.
Pošto su jajnici osetljiviji na hormonsku stimulaciju doza lekova koji se koriste je manja od uobičajene i tako se izbegavaju neželjeni efekti i komplikacije i žena se ultrazvučno prati češće tokom terapije kako bi se videla i ispratila reakcija jajnika na terapiju.
Ukoliko imate neko pitanje vezano za vantelesnu oplodnju ili generalno trudnoću, pišite nam u komentaru ili na adresu aska@aska.rs, a mi ćemo vaša pitanja proslediti stručnjacima iz klinike Embryolab. Svakome ponaosob ćemo proslediti odgovore i savete eminentnih stručnjaka.
Pročitaj još:
Da li koronavirus može da utiče na plodnost u narednom periodu?
Trudnoća nakon 40. godine je moguća: Da li ste raspoloženi za plodonosni razgovor?
Uspešno ste se prijavili
