U Srbiji oboli gotovo 2.800 muškaraca, a na žalost 900 osoba izgubi bitku sa ovom opakom bolešću. Ovaj karcinom se retko dijagnostifikuje u životnoj dobi ispod 50 godina, a srednja životna dob u kojoj se javlja je 68 godina.
Prostata počinje da se uvećava posle 35. godine muškarca, a simptome benignog uvećanja prostate ma gotovo polovina muškaraca starijih od 50. godina.
Simptomi su:
- otežano učestalo mokrenje
- ustajanje noću
- smanjenje jačine mlaza
- mokrenje u kapima
- naprezanje pri mokrenu
Upravo ove simptome imale su kolege Slobodana Mojsina, koji je zahvaljujući njima otišao na pregled kod urologa.
– Kolege na poslu su se žalili na neke simptome pa su otišli kod doktora. Ja nisam imao nikakve znake bolesti, ali sam odlučio da i ja posetim urologa, više iz mera predostrožnosti. Te 2001. godine sam imao 47. godina i na pregledu je ustanovljeno da imam karcinom prostate. Ne znam kako da vam opišem kako sam se osećao tada, šok i neverica. Kada sam malo „ohladio glavu“ shvatio sam da moram da upoznam tu bolest da bih znao kako da se borim protiv nje. Odmah sam se operisao i bolest je jedan period mirovala – kaže Mojsin.
Glavni faktori rizika za karcinom prostate
- godine starosti
- etnička pripadnost
- nasledna predispozicija
Kako on savetuje, bitnije od svih terapija je bezuslovna podrška najbližih. Njemu je supruga bila glavni oslonac u borbi protiv ove opake bolesti.
– Moja supruga je to stoički primila i bila mi je glavni oslonac u dizanju iz psihički očajnog stanja. Bila mi je bezuslovna podrška i „dizala“ me iz svake krize, kojih je bilo, naravno. Da nije sve tako crno, ja sam najbolji dokaz. Ono što je najbitnije jeste da nikada ne klonete duhom i da budete jaki, jer samo jaki su jači od svih problema – kaže Mojsin.
Foto: Dragan Mujan
Sedam godina nakon operacije bolest je uznapredovala, pa je Slobodan morao na dodatne terapije i analize.
– Prošao sam 33 zračenja, jedan ciklus od 10 hemoterapija i bio sam uključen u eksperimentalnu studiju gde sam primio 15 vakcina. Stanje je tada bilo dobro, ali se vremenom ponovo pogoršalo pa sam prošao još jedan ciklus od 6 hemoterapija. Od tada sa bio na praćenju i redovnim kontrolama, međutim trenutno je bolest ponovo uznapredovala i sada treba da počnem sa hormonskom terapijom – objašnjava Mojsin.
Foto: Dragan Mujan
Profesor dr Zoran Džamić objasnio je da trenutno u Srbiji postoje tri leka hormonske terapije, pa zahvaljujući tome možemo da pariramo razvijenim zemljama kada je reč o izlečenju raka prostate.
– Hormonskom terapijom se postiže prekidanje stvaranja muškog polnog hormona – testosterona, ili se blokira njegovo delovanje u organizmu. Zbog toga hormonska terapija predstavlja krucijalni način lečenja ove bolesti. Ona ne može da izleči karcinom prostate, ali se razvoj bolesti može značajno usporiti. Ovu terapiju imamo već godinu i po dana i na 300 pacijenata se pokazala odlično – kaže dr Džamić.
Ovakva terapija se daje nakon hemoterapije, a kada bi mogla da se da pre, onda bi bolest bila mnogo duže u stagnaciji. To je tema o kojoj će se baviti naredni period.
Ukoliko ne postoje nikakvi simptomi, muškarci na prvi preventivni pregled treba da dođu u pedesetoj godini, jer su veće šanse da im se na rutinskom pregledu otkrije karcinom prostate, ako je prisutan. U pokušaju da se kod muškaraca bez tegoba, ali sa povećanim rizikom od oboljevanja (godine starosti, familijarna anamneza) otkrije rak prostate, sprovodi se skrining koji podrazumeva određivanje vrednosti prostata-specifičnog antigena (PSA) u krvi i nakon toga, stope detekcije karcinoma, a samim tim i povećanu stopu preživljavanja.
Uspešno ste se prijavili
