Božićna pšenica često se uzgaja u malim posudama i koristi kao praznični ukras, ali takođe nosi simbolično značenje. Ona predstavlja krug života, simbolizuje preporod, plodnost, novi život, obnovu života, blagoslov žetve i buduće prosperitete u novoj godini.
Postoji verovanje da izgled i visina pšenice određuju kakva će biti žetva sledeće godine. Gusta, visoka i zelena pšenica obećava plodnu godinu i dobru žetvu, dok slaba i bleda pšenica ukazuje na potencijalno slabo poljoprivredno razdoblje.
Ova tradicija potiče od priče u kojoj su Marija i Josif, bežeći od Irodovih vojnika, naišli na zemljoradnika koji je sejao pšenicu. Zamolivši ga da kaže vojnicima da su već prošli, čudo se dogodilo – pšenica je brzo porasla, ostavljajući vojnike s utiskom da su Marija i Josif prošli mnogo ranije. Vojska je zbog toga odustala od njihove potrage.
Božićna pšenica se obično sadi na dan Svete Varvare (17. decembar) ili Svetog Nikole (19. decembar).
Uzgajanje božićne pšenice obuhvata nekoliko koraka. Pre setve, preporučuje se potapanje zrna u mlaku vodu kako bi brže klijala. Zatim se sadi u male tanjire ili činije s dodatkom zemlje ili vate. Pšenica se postavlja na dobro osvetljeno mesto, zaliva svakodnevno, a nakon klijanja može se pokriti aluminijumskom folijom da zadrži vlagu. Kada pšenica počne da raste, može se podrezati kako bi ostala ujednačena, obično ne prelazeći visinu od 20 centimetara. Ovaj ritual ne samo da ukrašava dom tokom praznika već ima i duboko ukorenjeno značenje u simbolici života i prosperiteta.
PROČITAJTE JOŠ:
Pronađite sreću u svom slanom zalogaju: Evo recepta za Božićnu česnicu koju su pravile naše bake!
Danas se sadi božićna pšenica: 5 saveta kako da bude što bogatija i gušća!
Ukrasite trpezu zanimljivim kolačima: Ideje za dekoracije božićnih poslastica
Uspešno ste se prijavili
