Ljubav može da nas ulepša, jer pospešuje rast kose, a može i da nam poboljša zdravlje tako što nam popravlja kvalitet sna, smanjuje upale, ublažava bolove…
Zaljubljivanje je neizostavni deo ljudske prirode, ali mehanizmi koji utiču na razvoj ljubavi nisu bili dovoljno istraženi. Sada, polje „proučavanja ljubavi“ se sve više razvija i vremenom postaje sve jasnije koje psihološke, ali i fiziološke uticaje ova jaka emocija može da ima na nas.
Kada smo zaljubljeni, naš mozak drugačije funkcioniše i osoba u koju smo zaljubljeni postaje glavni prioritet, pokazale su najnovije studije, tako da su istraživači otkrili da osećaj zaljubljenosti ima veliki uticaj na ponašanje, prenosi „Dejli mejl“.
– Iako ljubav predstavlja jake emocije, na kraju, glavni, evolutivni cilj se vidi u našem ponašanju – navodi nas da se udvaramo našem partneru, brinemo o njemu, redovno imamo seksualne odnose – objašnjava antropolog Adam Bod, autor studije u kojoj je analizirano ponašanje odraslih koji su tvrdili da su „srećno zaljubljeni“.
Osim što zaljubljenost kod čoveka luči „hormon ljubavi“ (oksitocin) i „hormon sreće“ (dopamin), dolazi i do brojnih fizioloških reakcija. Pored očiglednih uticaja na život i ponašanje, na koje načine ljubav može da nam poboljša zdravlje?
Spavanje
Na primer, spavanje pored voljene osobe može pozitivno da utiče na san. Iako nam možda smeta kada nam partner „ukrade“ ćebe ili ako glasno hrče, te mislimo da nemamo kvalitetan san, studije su pokazale da spavanje sa partnerom pojačava REM fazu sna. Ova faza, koja služi kao „most“ do dubokog sna, važna je za regulisanje emocija, pamćenje i rada kognitivih funkcija za rešavanje problema.
Naučnici su ovo zaključili nakon studije iz 2020. godine, u kojoj su skenirali mozgove četiri mlada ljubavna para tokom cele noći kada bi spavali odvojeno, pa zatim zajedno. Iako je bilo više fizičkih smetnji prilikom deljenja kreveta s partnerom, kvalitet dobijenog sna je bio znatno bolji.
Rast kose
Postoje i istraživanja koja pokazuju da ljubav čak može i da pospešuje rast kose – oksitocin, hormon koji se luči kada se dodirujemo i grlimo sa voljenom osobom, može da pomogne u rastu ćelija dermalnih papila, koje igraju veliku ulogu u rastu kose.
Varenje
Ljubav takođe utiče i na mikrobiom creva, koji utiču na brojne funkcije tela, od varenja do rada mozga. Jedno britansko istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da ljudi koji su bili u ozbiljnim vezama i imali čest fizički kontakt su ujedno imali i najraznovrsnije mikrobiome creva.
Ublažavanje bolova
Čak i samo prisustvo partnera može da ublaži bolove, otkriveno je u jednom istraživanju iz 2019. godine. Naučnici iz Austrije su testirali otpornost na bol kod učesnika koji su bili sami, pa onda kada su bili zajedno sa partnerom.
Zaključili su da se tolerancija na bol povećala i kod muškaraca i kod žena kada bi dodirivali ili pričali sa voljenom osobom. Kod nekih, bol se smanjio samo zato što su bili svesni da je njihov partner u istoj prostoriji sa njima.
Smanjena upala
Još jedan pozitivni uticaj koji ljubav ima na naše zdravlje je ublaženje horničnih zapaljenja, što umanjuje šanse za razvojem ozbiljnih oboljenja kao što su dijabetes, srčane bolesti i neke vrste karcinoma. Naučnici iz Severne Karoline su prošle godine otkrili da kvalitetno vreme sa partnerom smanjuje nivoe C-rekativnog proteina (CRP), glavnog pokazatelja hronične upale.
Nakon analiziranja različitih parova više od mesec dana, naučnici su utvrdili da što su ljubavnici više vremena provodili zajedno, CRP nivoi su bili sve niži.
Dopamin i neuzvraćena ljubav
Ljubav dovodi do lučenja dopamina, hormona sreće i zadovoljstva, koji je dobar za brojne telesne funkcije, kao što su pamćenje, mobilnost i raspoloženje. Isti intenzitet lučenja ovog hormona ne dobijamo kada se srećemo sa nekim u koga nismo zaljubljeni (prijatelj, član porodice), tako da ljubav zaista može da nam poboljša fizičko stanje.
Ipak, postoji i „opasna“ strana kod ovakvog lučenja dopamina, posebno ako nam ljubav nije uzvraćena. „Neuzvraćena ljubav može da dovede do zavisničkog ponašanja – svaka ćelija u našem telu želi da bude sa voljenom osobom. Ako se to ne desi, nivo dopamina pada i preovladaju hormoni stresa (kortizol), kako bi nas „pogurali“ da vratimo dopamin,“ objašnjava stručnjak za zavisnosti dr Emilia Vuorisalmi.
„To je evolutivni proces, koji nas motiviše da svoje gene prenosima na buduće generacije. Ako ne uspemo, možemo da pokušamo da radimo druge stvari koje podižu nivoe dopamina, možda se spremamo za maraton, uđemo u seksualnu vezu sa neki, okrenemo se narkoticima, alkoholu… „
Dakle, koliko god ljubav može da nam pomogne, isto tako može da nas podstakne da donosimo izbore koji nisu dobri za nas, tako da – dobro birajte partnera, jer naše zdravlje može da zavisi od toga!
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
