Današnje vreme donelo je sve više seksualno prenosivih bolesti i mnogo zaraženih ljudi koji stupaju u seksualne odnose.
Dešava se da saznamo da smo i sami nosioci nekog od virusa ili bolesti koji se prenose seksualnim putem i postavlja se pitanje šta raditi u toj situaciji. Ukoliko imate stalnog partnera ili nekog novog, velika je verovatnoća da ćete mu virus ili bolest preneti.
– Bilo bi dobro da našem partneru kažemo da smo bili na pregledu. Da je tom prilikom pronađena polno prenosiva infekcija i da bi bilo veoma preporučljivo da i on/ona odu što pre na pregled i savetovanje sa lekarom. Ako je jednoj osobi otkrivena infekcija, ne mora odmah da znači da je i partner zaražen. Ali, postoji veliki rizik da bude zaražen ako se seksulani odnosi nastave bez zaštite. Takođe, ukoliko je i partneru preneta bolest, a mi mu tu informaciju tajimo, time možemo veoma da ugrozimo njeno ili njegovo zdravlje i život – kaže specijalista psihijatrije Dr Milica Ristić.
Foto: Profimedia
Problem nastaja kada je u pitanju neka neizlečiva bolest i vi ste je već preneli partneru ili ste sigurni da će se to desiti ukoliko imate stalne seksualne odnose.
– U današnje doba savremena terapija protiv virusa i bakterija je veoma efikasna, stoga je većina seksualno prenosivih bolesti poput infekcije hlamidijom, mikoplazmom, ureaplazmom kao i sifilis potpuno izlečiva. U teške infekcije, koje se mogu preneti i putem nezaštićenog seksualnog odnosa, spadaju hepatitis B i C kao i HIV infekcija. Sadašnja terapija može značajno da ublaži tok ovih najtežih infekcija, da zaustavi ili uspori napredovanje dalje bolesti i prenošenja, bilo na partnere, bilo na potomstvo (ako dođe do trudnoće). U 21. veku prognoza nije više tako crna kao što je bila u 20. Stoga je od velikog značaja da osoba što pre sazna da je bila izložena riziku zaraze, da se pregleda, testira i da ŠTO PRE ZAPOČNE LEČENJE – objašnjava Milica.
Ukoliko kažete partneru, možete da dobijete i podršku koja vam je potrebna i da ne prolazite kroz to sami.
– Suočavanje sa infekcijom HIV-a, hepatitisa B i C je gotovo uvek teško i za samu osobu i za partnera i za porodicu. Strahovi, bes, tuga, šok, neverica, osuda, stid, sukobi, povlačenja, očaj. Sve su to očekivane reakcije. Psihološka podrška je veoma potrebna tada, kao i u svim ostalim velikim životnim krizama. Bilo bi dobro da se ljudi što pre obrate psihioterapeutima i psihijatrima koji se bave savetovanjem u ovakvim situacijama i koji dobro poznaju probleme, načine lečenja i prognozu bolesti. Na taj način će osoba biti odmah upoznata sa svim mogućnostima, biće na pravi način podržana, ohrabrena i usmerena. A to je od velike važnosti za uspeh lečenja- objašnjava Milica.
Foto: Profimedia
Ono što nikako ne bi trebalo da radite je da prećutite svom partneru o problemu koji imate jer to nikako ne može da vam pomogne.
– Ne bi valjalo da ćutimo, ni pred sobom, ni pred bližnjima, ni pred lekarima. Jer, ako ne progovorimo, ljudi ne mogu znati da nam je potrebna pomoć. Što pre progovorimo – time dobijamo značajnu prednost u ovoj vremenskoj trci sa opasnim virusima. Ukoliko se nisu odvažili da kažu partnerima, savet bi bio da UVEK koriste prezervative (kondome za muškarce i/ili za žene), da idu redovno na kontrole i uzimaju terapiju. Zatim, da potraže pomoć stručnjaka (psihijatara, psihoterapeuta) kako bi preispitali svoju odluku i smogli hrabrost da kažu. U mnogim zemljama osoba koja je znala da ima seksulano prenosivu bolest i koja nije koristila zaštitu i tako zarazila drugu osobu bez njenog znanja i pristanka, a takva osoba se smatra krivično odgovornom. Dakle, iako je odluka o tome da li ćete ljudima pričati o vašem HIV statusu vaša lična stvar, u mnogim zemljama je zakonska obaveza da o tome obavestite sadašnje i bivše seksualne partnere- zaključuje Milica.
Pročitaj još:
Uživajte do kraja u seksu: Ovo su strahovi koje treba da savladate!
Pet najvažnijih odgovora na pitanja o hormonskoj kontracepciji
Uspešno ste se prijavili
