Živimo u vremenu u kojem se „dobro sam“ očekuje kao automatski odgovor. U svetu hiperpozitive, gde svi stalno nešto manifestuju, treniraju, ostvaruju ciljeve i šire “dobre vibracije”, lako je poverovati da s tobom nešto nije u redu ako si samo — umorna.
Ali umor nije slabost. Neraspoloženje nije greška. Oni su signali. Telo i um pokušavaju da kažu: “Stani malo.”
Zamor ne mora da se “popravlja” kafom, podcastom o produktivnosti ili šetnjom sa telefonom u ruci. Nekad je dovoljna tišina. Zagrljaj. Ili dremka usred dana bez griže savesti.
Važno je da znaš: ne moraš biti inspirisana svaki dan. Ne moraš imati novu ideju, plan, ili outfit. Ne moraš ni da objašnjavaš zašto ti se ćuti.
Nekad nas dan samo stisne. Ne mora ništa dramatično da se desi — dovoljno je što je sve oko nas glasno, brzo i stalno traži reakciju. A mi negde u tom haosu pokušavamo da ostanemo “okej”. Ali kako kaže Gabor Maté, “umor je poruka, ne slabost”. Telo ne traži od nas da ga ignorišemo, već da ga saslušamo. I nije luksuz kada sebi damo dan bez odgovora, bez akcije, bez osmeha. To je osnovna njega.
To što nisi danas motivisana ne znači da nešto nije u redu. Kristin Neff, stručnjakinja za samosaosećanje, kaže:
– Dozvoliti sebi da se osećaš loše bez osuđivanja — to je istinska snaga.
Neprijatne emocije nisu prepreke — one su deo života. Autentičnost nije samo kada si sjajna, već i kada si samo… ti, i to bez filtera.
Zato, kad sledeći put budeš umorna, umesto da se guraš napred, probaj da se nežno zaustaviš. Diši. Budi. Jer i to je dovoljan doprinos jednom prebrzom svetu.
Uspešno ste se prijavili
