Ovim rečima je započeo svoj dokumentarni film „Život je mjuzikl“, popularni glumac Desimir Stanojević. Nikada nije krio zaljubljenost u rodni grad, oduševljenje zidićem na kojem je prvi put zasvirao, škole u koje je išao i pozorište u kojem se prvi put oprobao kao glumac.
Iako se širokim narodnim masama najbolje predstavio ulogom Vukašina Golubovića u seriji „Srećni ljudi“, želja mu je bila da ga ne pamte po tome.
View this post on Instagram
– Ne bih voleo da pored svog mog rada zapamte samo tu ulogu. Svojski sam se trudio da me ljudi ne oslovljavaju sa Vukašine, ne zato što tu ulogu ne volim, već zato što imam mnoge druge koje obožavam – izjavio je Desimir jednom prilikom.
I ljubitelji pozorište bi se sigurno složili sa njim. On je punih 20 godina (od 1970. do 1990. godine) igrao u Narodnom pozorištu u Nišu, a od 1991. u Pozorištu na Terazijama u Beogradu. Sve njegove uloge propraćene su dugim i gromoglasnim aplauzima.
Bio je opčinjen daskama koje život znače, a te daske su mu tu njegovu neizmernu ljubav „vraćale“ na najbolji način. Imao je čast da dobije najzahtevnije uloge poput onih u predstavana „Grk zorba“, „Zona Zamfirova“ i „Cigani lete u nebo“.
„Igra, to je život posle smrti… Kada čuješ zov smrti najbolji lek je igra, ona otera smrt. Dodji da igramo… Ako ne igram tu će nešto da mi pukne u grudima. I duša će da izađe iz mene i ode u nebo… Kada je umro moj sin Dimitri, svi su plakali, a ja sam odjednom počeo da igram. Ne znam ni sam kako i zašto. Svi su mislili da sam poludeo. A da nisam igrao, ja bih, gazda, umro od tuge…“ Grk Zorba.
Koliko je voleo pozorište i glumu, toliko je voleo i svoj Niš. Upravo on zadužen je za izvođenje prvog mjuzikla u istoriji Niškog pozorišta, „Violinista na krovu“. Bio je i osnivač omladinskog pozorišta „Treća polovina“ u Nišu. Takođe je zaslužan za postavljanje mjuzikla „Cigani lete u nebo“ u Niškom „Narodnom pozorištu“ (u njegovoj režiji).
Najviše je uživao u mjuziklima i voleo je da peva. A to je radio toliko strastveno, da je bilo zadovoljstvo slušati ga.
– Mjuzikl je moj život, a osim mjuzikla i starogradska muzika, stare niške pesme, dečje pesme, romanse. Time se ceo život bavim – rekao je Desko, kako su ga prijatelji zvali.
Bio je i pasionirani ljubitelj lova i sportova poput fudbala i boksa. Voleo je pse pa ga je ta ljubav prema kinologiji odvela i do mesta sudije na mnogim takmičenjima. Uvek je imao najmanje dva psa u stanu, vodio računa o njima, voleo ih, dresirao i odvodio na razna dešavanja.
Najpoznatiji je svakako njegov Epanjel breton koji je zajedno sa Desimirom glumio Simu u seriji „Srećni ljudi“.
Desimir Stanojević rođen je 7. oktobra 1950. godine u Nišu, a preminuo je danas u 69. godini života u Beogradu.
Pročitaj još:
Ulogu u „Šovinističkoj farsi“ odigrao je čak 1.800 puta: Po ovome ćemo pamtiti Predraga Ejdusa!
Bila je među najlepšim i najuspešnijim glumicama: Po ovome ćemo pamtiti Nedu Arnerić!
Glumica o čijoj je lepoti pričala cela Jugoslavija: Zlata Petković, dama koja se ne zaboravlja
Uspešno ste se prijavili
