Izloženost svetlu u satima koji prethode odlasku na spavanje – posebno svetlu elektronskih uređaja i televizije – može uticati na vaše zdravlje, uključujući težinu i nivo šećera u krvi, prema studiji objavljenoj u Phisiology & Behavior.
Čak i na nivoima za koje mislite da su bezopasni, izlaganje svetlosti noću može izazvati brojne zdravstvene probleme, kaže Kathrin L.G. Russart, doktor nauka, postdoktorski istraživač na Veksner medicinskom centru Univerziteta Ohajo u Kolumbusu. Nedavno je pregledala brojne naučne studije koje su se bavile uticajem svetlosti noću na ljudsko zdravlje.
VREME JE DA PRESTANETE SA GLEDAM TELEFONA PRED SPAVANJE
Svetlost noću, kaže ona, predstavlja „endokrini poremećaj životne sredine“. Iako su mnogi upoznati sa hemijskim endokrinim disruptorima, kao što su PCB, pesticidi i bisfenol A, koji su svi povezani sa zdravstvenim problemima, kao i povećanim rizikom od raka, Russart se fokusira na nehemijske endokrine disruptore.
A svetlost noću koju emituje naša elektronika, nažalost, igra glavnu ulogu.
Naš cirkadijalni ritam je usmeren na 24-časovne solarne dane, a mi koristimo ekološke znakove, kao što je svetlost, da bi naš telesni sat bio sinhronizovan, kaže Russart. Među zadacima koje vodi naš cirkadijalni sat je upravljanje redovnim hormonskim ritmom u endokrinim tkivima, koji izgleda narušen prevelikim izlaganjem svetlosti noću, što otežava spavanje. Neto rezultat je nedovoljno sna, ali to nije sve.
Više zabrinjava, kaže ona, negativan uticaj na nivo glukoze u krvi. Na primer, iz istraživanja vidimo da svetlost noću „može da izazove debljanje, bez povećanja kalorija, i može da ometa metaboličku funkciju“.
Na naš cirkadijalni ritam takođe utiče noćno lučenje hormona melatonina, a svetlost noću inhibira proizvodnju ovog hormona koji podstiče san, kaže Rusart. To bi, zauzvrat, moglo da utiče na hormon leptin, inače poznat kao hormon sitosti koji signalizira vašem mozgu da ste siti, pa kada se ova hormonska poruka odbaci, dobijate na težini.
Još 1987. neki stručnjaci su takođe sumnjali na vezu između svetlosti noću i rizika od raka. Od tada, nekoliko studija je otkrilo veze između radnika u noćnoj smeni i različitih karcinoma, uključujući dojke i prostatu, kaže Russart.
Koliko svetla ekrana je previše?
„Samo 5 luksa [jedinica mere koju naučnici koriste za svetlost] svetlosti noću može poremetiti vaš cirkadijalni ritam“, kaže Rusart, barem iz istraživanja na životinjama. Da to stavimo u perspektivu, televizor ili mobilni telefon koji se drži oko metar od vašeg lica mogu emitovati 40 luksa. Pun mesec daje oko 2 luksa.
Bez obzira na izvore svetlosti noću – vaš TV, druga elektronika, rad u noćnoj smeni – to je potencijalna dugoročna opasnost po zdravlje, kaže Russart.
Nalazi istraživanja da „svetla noću ometaju su potpuno tačni“, kaže Elena A. Christofides, MD, FACE, endokrinolog u privatnoj praksi u Kolumbusu, OH. „Ovi poremećaji su dobro poznati već neko vreme.
Ovih dana ona smatra da su dokazi toliko jaki o lošim stranama noćnog svetla da savetuje svim pacijentima, ne samo onima sa dijabetesom, da smanje ili izbegavaju svetlost noću.
Dr Hristofides kaže da je posebno brine kada vidi malu decu izgubljenu u svojim ekranima – često pametni telefon i njihov računar, čak i televizor, istovremeno – kako dobijaju visok nivo izlaganja svetlosti, ponekad i duboko u noć.
Studije za studijom su ukazivale na štetne posledice noćnog izlaganja svetlosti.
„Dosledno nam pokazuje isti obrazac“, kaže ona o ovoj najnovijoj studiji.
EFEKTI IZLAGANJA SVETLOSTI NA NAŠE ZDRAVLJE SE DEŠAVAJU SPORO
Efekti izlaganja svetlosti na vaše zdravlje dešavaju se sporo i kumulativni su, kaže dr Kristofides, tako da efekti možda neće biti očigledni. Niti ljudi povezuju izlaganje svetlu sa svojim zdravstvenim problemima.
Kada dobiju na težini ili im poraste šećer u krvi, a ona sugeriše da bi to moglo biti svetlo noću i uticaj na san, „ne mogu zamisliti da je njihov način života kriv“, kaže ona.
„Poremećaj normalnog noćnog ritma će se loše završiti“, kaže ona svojim pacijentima.
Na osnovu dokaza, Russart dodaje: „Mislim da ako neko već ima dijabetes ili predijabetes, trebalo bi da bude posebno zainteresovan [za istraživanje] i da preduzme posebne mere predostrožnosti.
Pažljivo biranje vaše elektronike takođe može pomoći, kaže Russart.
„Deo oka na koji utiče svetlost posebno je stimulisan plavom talasnom dužinom“, kaže ona. „Mnogi telefoni imaju ugrađene aplikacije za smanjenje plave svetlosti.“
I pokušajte da ograničite izlaganje ekrana u dva do tri sata neposredno pre spavanja.
Uspešno ste se prijavili
